Izvor: Glas javnosti, 22.Feb.2010, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dudaš: Sanjam medalju za Srbiju
"Duboko u srcu znam da ću iz Londona doneti lepe vesti Srbiji, a pri tom mislim na olimpijsku medalju", otkriva svoj dugoročni cilj najbolji srpski višebojac Mihail Dudaš, a zatim hronološki ređa zadatke koje je sebi postavio u narednom periodu.
- U maju ću u Austriji učestvovati na nezvaničnom prvenstvu sveta u desetoboju i to na poziv organizatora, što mi govori da me prate i uzimaju za ozbiljno. Očekujem >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << da ću tu oboriti državni rekord, a da ću zatim na Evropskom prvenstvu u Barseloni ući u osam najboljih i još jednom popraviti najbolji nacionalni rezultat.
Ovakve izjave deluju prilično prepotentno. Ne bojite li se da mogu da budu mač sa dve oštrice?
- Ja sam, pored ostalog, poznat i po izjavama koje dajem pred velika takmičenja. Znam šta mogu da ostvarim i to i kažem. Sledeće godine me očekuje EP za mlađe seniore i tu planiram zlato. Nakon toga je Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji, ali sva ta takmičenja zapravo vode ka jednom - Olimpijskim igrama u Londonu za koje sam vam već otkrio planove.
Samo da se bobisti ne prevrnu
Na ZOI u Vankuveru u posadi prvog srpskog boba četverca u istoriji nastupiće i dva Dudaševa klupska druga iz Vojvodine.
- Igora Šarčevića i Slobodana Matijevića i mene trenira isti čovek Goran Obradović. Želim im svu sreću i držim im palčeve da se ne prevrnu. Neka daju sve od sebe, a ja ima pružam punu moralnu podršku.
Vidite li vi sebe kao člana bob posade?
- U ovom trenutku se ne vidim na njihovom mestu. Imam atletiku i cilj u Londonu.
Dika sportske porodice
Mihail Dudaš tek je počeo da "gazi" dvadesetu godinu života, a već ima lepu zbirku velikih rezultata iza sebe. Osvojio je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu za juniore 2008. godine i medalju istog sjaja na EP za mlađe seniore prošle godine. Apsolutni je rekorder u sedmoboju, a ne zaostaje mnogo ni u pojedinačnim disciplinama.
- Kad je moj stariji brat Ivan počeo da se bavi atletikom, morao sam i ja. Inače sam iz sportske porodice, mama Marija je bivša atletičarka, a tata Đura rukometaš. A, idola nemam. Nisam takav tip. Verujem u sebe i težim svom cilju. Postoje, naravno, rezultati koje poštujem poput svetskog rekorda Romana Šebrlea i moj cilj je da ih nadmašim.
Dakle o sportu pričamo "punom snagom", a kada pomenemo lepši pol, dođe do zbunjivanja.
- Ma nije tako. Evo, reći ću vam. To što me Megan Foks cima svaki dan i što ne mogu više da živim od nje je postalo nepodnošljivo. Hoću javno da joj poručim da me pusti na miru da uživam sa mojom Bijons - kaže Dudaš, otkrivajući da se iza maske ozbiljnog šampiona krije normalni devetnaestogodišnjak koji i te kako ima i šarma i stila.
Kako uspevate da se skoncentrišete na treninge i takmičenja od tih silnih nasrtaja koje vam Megan servira?
- Nigde ne idem bez mog i-poda iz kojeg mi svira Aerosmit. Taj zvuk je uz mene i na treninzima i na takmičenjima.
Za sportiste se priča da su prilično sujeverni. Imate li vi neku amajliju ili nešto što stalno ponavljate pred takmičenja?
- Kod mene je malo drugačije. Naravno da imam sistem kojim se motivišem pred nastupe, ali to nikako ne bih nazvao sujeverjem. To je samo način da se pokrenem ka najboljem ostvarenju. Ali, na velika takmičenja obavezno nosim svoju prvu igračku. Mog dabra sam dobio još kao mali u paketiću i odmah sam se raspametio i on mi je stalni saputnik - otkriva srpski višebojac Mihail Dudaš.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
