Izvor: Blic, 09.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marama sa dva lica, to je čovek
Posle niza velikih i zapaženih izložbi Ilije Bašičevića Bosilja održanih poslednjih godina širom sveta (Venecija, Njujork, Cirih, Verona, Hajdelberg), kao i nakon što ga je londonski časopis „Raw Vision" proglasio za jednog od 50 klasika svetske art brut umetnosti, izložbom „Slike sa Ilijade", koja se sutra otvara, beogradskoj publici će biti predstavljen izbor od 60 slika, većinom iz najpoznatijeg ciklusa - „Ilijade" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (Sveta po Iliji).
Po rečima kustosa Nebojše Milenkovića, izložba „Slike sa Ilijade", pored svedočanstva o Ilijinoj izrazitoj umetničkoj individualnosti, koncipirana je tako da prikaže svu raznolikost Bosiljevog slikarstva.
- Simbolika ovog slikarstva jedinstvena je u umetnosti, a njen tvorac Ilija Bašičević Bosilj najoriginalnija pojava u srpskoj umetnosti - kaže Milenković.
- Ilija Bosilj intuitivno doseže i anticipira (postmodernistički) ideal kulture slobodnog kretanja, odnosno neopterećene šetnje kroz različite kulture i prelaženja iz civilizacije u civilizaciju.
Rečima Vladimira Crnkovića napisanim za Bosiljevu veliku izložbu 2000. u dvorcu "Šlos Boninghajm”, u Nemačkoj: „Kako je Ilijino delo postajalo javno poznato, dovedeno je ono u polje naive i njegove slike su postajale sastavni deo mnogih poznatih izložbi. Već rano je jedan deo kritike ukazao na blizinu njegovog slikarstva art brutu i stoga na srodnost sa nekim od znamenitih umetnika moderne kao što su Kle, Miro i Dibife... Ilijino slikarstvo je autentična umetnost".
Ilija Bosilj slikao je ljude, ptice, ribe i životinje, apokalipsu, scene iz Biblije i narodnih pesama, neretko sa obe strane platna ili na kartonima, otpacima džakova, staklu, delovima nameštaja, zidovima kuće u kojoj živi" Sve je kod Ilije Bosilja bilo neobično i jedinstveno, u tolikoj meri da mu neki nisu verovali da je to što jeste. U vreme zagrebačke izložbe, februara 1965. godine, bio je čak primoran da pred specijalnom komisijom demonstrira vlastitu slikarsku veštinu, odnosno da dokazuje vlastiti identitet i autentičnost svojih dela osporavanu sumnjom da je njihov autor zapravo njegov sin, Mangelos, konceptualista, istoričar umetnosti i upravnik Galerije naivne umetnosti u Zagrebu.
„Moj život je velika borba od rođenja i sve mi se čini da su imali pravo stari ljudi koji su govorili da uvek traje borba između dobra i zla, samo se nikad ne zna šta je dobro, a šta nije, jer štogod sam nekad voleo, sada mrzim, a što sam mrzio volem, e pa snađi se, pope. U svom životu sam čuo nekoje reči, a zapamtio reč da je čovek marama sa dva lica. Eto, ti si čovek učen pa ćeš valjda razumeti zašto su na mojim slikama ljudi sa dva lica... Nisu ni životinje bez dvoličnosti jer je i njih stvorio isti Gospod kao i čoveka, po obličju svojemu... Danas je, doduše, moda govoriti da nema Boga, međutim, kada bismo bili sasvim sigurni u to, bili bismo ljudi još gori... Teško je poznati život, a slikati je lako, treba samo započeti, posle ide samo, slaže se jedno na drugo i kada svršiš sliku, vidiš da je na njoj šareno sve kao u životu i da svaka istina ima dva lica", napisao je Bosilj 1962. u pismu jednom svom prijatelju.
Naslikao i Sofiju Loren
Ivana Bašičević, Bosiljeva unuka, inače menadžer u kulturi, otkrila nam je da je slike Ilije Bosilja još za njegovog života kupovao Karlo Ponti, "kad mu se supruga Sofija Loren porađala u Švajcarskoj, a dedina izložba tamo bila baš u to vreme”.
- Tražio je da kupi celu izložbu, ali je moj stric, Mangelos, iz ponosa to odbio, pa je Ponti kupio samo sedam slika. Posle toga je Ilija naslikao nekoliko portreta Sofije Loren. Zatim je ušao u kolekciju Rokfelera, a nedavno jednu njegovu sliku kupila je i Elizabet Tejlor.
Zemljoradnik i slikar
Ilija Bašičević Bosilj - Šumanovićev zemljak i vršnjak, otac Dimitrija Bašičevića Mangelosa, pionira konceptualizma - rođen je u Šidu 1895. godine. Bavio se zemljoradnjom do svoje 62. godine kada mu država oduzima zemlju. Prve gvaševe i crteže uradio je 1957, a od 1958. počeo je da slika uljanim bojama. Slikao je sve do smrti i ostavio opus od više od 2.000 dela. Za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta (Tokio, Osaka, Pariz, Amsterdam, Minhen, Milano, Dortmund, Bazel, Cirih, Rim, Đenova, Meksiko Siti). U njujorškoj galeriji „Sent Etjen" 2006. održana je njegova prva američka izložba. Tokom 2007. i 2008. u više navrata Bosiljeve slike su izlagane sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea. Danas su deo muzejskih i privatnih kolekcija (Kolekcije art bruta u Lozani, Muzej A. Jakovsky u Nici, kolekcija Karla Pontija, Rokfelera...). Bosilj je umro u Šidu 1972. godine, svom rodnom gradu kome je zaveštao brojna svoja dela da se o njima brine i izlaže ih... U „Ilijanumu" se nalazi 317 Ilijinih slika, 21 slika od 13 jugoslovenskih autora i 12 slika od osam autora iz SAD, Francuske, Holandije, Nemačke i Poljske.
Slike sa Ilijade
Bosiljevu izložbu „Slike sa Ilijade" otvoriće u petak, u 19 sati ministar kulture Nebojša Bradić. Organizatori izložbe su Udruženje likovnih umetnika Srbije i Fond „Ilija & Mangelos", a može se pogledati do 31. oktobra.
