Izvor: Politika, 13.Apr.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maksimum profita – minimum rizika
Nema britanske firme koja neće na globalnom tržištu izabrati zemlju, a time i Srbiju, ako joj se omogući da dobro zaradi sa najmanje problema
Prošlo je dva meseca od kada je za predsednika Britansko-srpske privredne komore sa sedištem u Londonu izabran ser Pol Džadž, uspešan privrednik i prijatelj Srbije. Pitali smo ga – da li imaposebnu strategiju za poboljšanjestranihulaganja u Srbiju i da li moždainvestitori iz Britanije u poslednje vreme pokazuju više interesovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za takve poslovne poteze?
Komora želi da unapredi komunikaciju između dve privrede. Trgovinske misije su učestaleu proteklih šest meseci.Privreda i industrija Velike Britanije, trgovinsko odeljenje ambasade Velike Britanije u Beogradu, imajusvoju najprometniju godinu.
Britanske kompanije će na globalnom tržištu izabrati onu destinaciju za investiranje gde je povraćaj maksimiziran,a rizici minimalizovani. Srbija ima dosta osobina koje je preporučuju: odličnu geografsku poziciju, talentovanu bazu radnika i perspektivu EZ koja će podstaći vladu na dalje ekonomske reforme. Ipak, kompanije neće investirati ukoliko ne veruju u vladavinu prava i odsustvo korupcije.
Zašto ste prihvatili mestopredsednika Britansko-srpske privredne komore?
Verujem da nakon veoma teškog perioda u novijoj istoriji, Srbija sada može da se nada mnogo boljoj privredi. Pozitivna odluka EUza status kandidata je veoma važna za investicionu klimu u Srbiji. Smanjenje birokratije i niži administrativni troškovi stavljaju zemlju u boljupoziciju. Uz to, Srbija može dodatno da poboljša svoje mogućnosti unapređujući poslovnu i investicionu politiku. Tu u prvom planu vidimfabrikuautomobila „Fijat” u Kragujevcu, ali i izgradnjujužnog kraka gasovoda. Samo ta dva projekta izazvaćezanimanje britanskih investitora u sektorima bliskim ovim privrednim granama.
U čemu vidite svoju ulogu?
Komora će naporno raditi da podrži srpske kompanije koje traže finansijske investitore, strateške partnere i nova tržišta u Velikoj Britaniji, pogotovou toku vašeg prepoznavanjaprednosti koje vam pruža kandidature za EU,kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još treba, koliko mi je poznato, da ratifikujuBelgija, Litvanijai Rumunija.
Zašto je nivo britanskih investicija u Srbiji danas dosta nizak?
Srbijaje2011. izvezlau Veliku Britaniju robe za oko 110, auvezlaza oko 130 milionaevra. Možda je to iz sadašnje pozicije nedovoljno, ali trgovinski tokovi postoje. Sa investicijama stvari stoje malo drugačije. London ostaje i dalje primarno evropsko tržište dužničkog i akcionarskog kapitala i mnogo investicija i restrukturisanja Srbije i srpskih kompanija obavlja se preko Londona.
Srpske firme koje traže kapital moraju da ispune uslove i poštovanje pravila, kojasu uobičajenana međunarodnomtržištu kakvo je uLondonu. Ulaganje obično mora da bude većeda bi se privukao kapital iz Londona. Minimum,na primer, 20 miliona evra.
Kao deo proslave meseca Srbije u Velikoj Britaniji 2012, bili ste nedavno domaćin poslovnom prijemu usvojoj kući u Londonu. O čemu ste govorilii kakvi su vaši utisci o ljudima iz Srbije?
Govorio sam obliskimistorijskimvezamaizmeđu UK i Srbije. Ove godine proslavlja se 175 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje. Uz to, 2013. godine proslaviće se 1700 godina otkada je Imperator Konstantin ozakonio hrišćanstvo u rimskoj imperiji 313.godine, što je jedna od najznačajnijih proklamacija u istoriji. Ovo će zbližiti Srbiju i Britaniju, jer Konstantin je rođen u Nišu, u Srbiji, a postao je imperator kada je boravio u gradu Jorku u Britaniji.
Takođe sam govorio o mogućnostima izgradnje na osnovu napretka koji je Srbija ostvarila u poslednjoj dekadi, što je kulminiralo kandidaturom za EU.
Koliko puta ste do sada posetili Srbiju i kako vam se dopada život kod nas?
U Srbiji sam prvi put bio davne 1970. Tada je tobila potpuno drugačija država. Putovao sam od Londona do Istanbula i tom prilikom smo se zadržali malo i u Beogradu. Iako sam bio veoma mlad,još pamtim ukus šljivovice. Aromatog vašeg nacionalnog pića još mepodseća na tuposetu Beogradu. Kasnih devedesetih takođe sam bio u Beogradu u želji da investiramo u vašu zemlju,ali politička situacija je bila veoma teška. Bio sam iprošle godine kada samposetio Narodnu banku, Ministarstvo finansija, Berzu, lokalne banke i susreo se sa uspešnim privrednicima. Investiciona kuća Grinhaus,na čijem sam čelu,vodila je straneinvestitoreu Beograd. Impresioniran sam toplom dobrodošlicom, srdačnošću i profesionalizmom domaćina. Radujem se ponovnom dolasku u Beograd u drugoj polovini ove godine.
Branka Kovačević
-----------------------------------------------------------
Ko je ser Pol Džadž?
Ser Pol Džadž je veoma uspešan poslovan čovek, ali i aktivan građanin u političkom životu Engleske. Obrazovanje je stekao u Londonu, zatim na Triniti koledžu u Kembridžu, a potom i na fakultetu Vorton univerziteta u Pensilvaniji. Njegova rana karijera u kompaniji „Kedberi šveps” prošla je u znaku otkupa prehrambenih preduzeća, da bi 1985. formirao kompaniju „Premijer brends” koja je uspešno prodata 1989. Tokom devedesetih godina bio je predsednik kompanije „Hrana” iz Britanije, generalni direktor Konzervativne partije Britanije i savetnik ministarskogkabineta Velike Britanije. Oženjen je i ima dva sina.
objavljeno: 14.04.2012
