Izvor: Politika, 28.Jan.2013, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magla na Lamanšu, odsečena Evropa
London traži garancije da neće biti sveden na partnera druge klase, zato što je izvan evrozone
Kada je o meteorologiji reč, londonski mediji najjasnije odslikavaju stav Ujedinjenog kraljevstva prema „ostatku Evrope”. Lamanš je zbog magle ili bure zatvoren za saobraćaj, a u Londonu se objavljuje kako je „ kontinent odsečen” od Velike Britanije. Logika Evrope je obrnuta – ukoliko sa britanskog ostrva ne može da se doplovi do kontinenta, razumno je zaključiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je London odsečen od ostatka Starog sveta.
Doduše, Velika Britanija i ostatak zajednice nisu nikad, kako reče jedan od evropskih uvodničara, intonirali himnu Evropskoj uniji na isti način. Mnogo pre nego što je Dejvid Kameron, zakazivanjem referenduma o izlasku ili ostanku zemlje u EU, zadovoljio evroskeptike u sopstvenim redovima, u opticaju je lingvistička kovanica bregzit ili u prevodu brizlaz (izlaz Velike Britanije iz EU).
Jednom kad se sa najvišeg mesta zvanično pomene reč referendum, iskustvo govori da zaista sledi izjašnjavanje naroda, makar to bilo i za pet godina, kako propoveda britanski premijer, ukoliko Konzervativna partija pobedi na sledećim izborima. U međuvremenu, neizvesnost, bez obzira na krajnji ishod referenduma, podstiču oklevanje investitora. Kapital beži iz zemalja čije je opredeljenje nejasno ili nesigurno.
London traži od EU da usvoji drugačiju strukturu u kojoj će biti „dovoljno mesta za različitosti njenih članica”, želi da najveći deo „ovlašćenja vrati iz Brisela u Vestminster”, dok veliki broj članica zahteva „mnogo jaču ekonomsku i političku integraciju”.
Da li će EU postati federacija, ili će kao obična samoposluga služiti da iz nje svako iznese ono što hoće a da u nju ne unese ni dovoljno novca ni entuzijazma prema drugim zadrugarima? Ova nerazrešena dilema muči evropsku familiju već dvadeset godina. I ma kako to paradoksalno zvučalo, London bi, kao autsajder, objavom namere o referendumu, saterivanjem Evrope uza zid, mogao da natera njene članice da u narednom periodu najzad donesu zajedničku odluku o budućnosti evropskog projekta.
Velika Britanija, ako je o trgovini reč, pretežno je okrenuta ka zemljama EU. Više od polovine robe od 2008. godine, ili 57 odsto izvoza u godišnjem proseku, odlazi u zemlje EU, dok samo 15 odsto putuje preko Atlantika u SAD, a po dva odsto u Kinu, Švajcarsku ili Japan. I u uvoznoj strukturi sa 55 odsto dominira EU. Istina, iz SAD se doprema 9 odsto ukupnog uvoza, iz Kine 8 odsto, iz susedne Norveške, koja nije članica EU i neće to postati ni za sledećih desetak godina, stiže 5 odsto uvozne robe i usluga.
Magla na Lamanšu ugrožava, dakle, gotovo podjednako i London i članice EU. Nemci, njih 59 odsto, kako govore najnovije ankete, veruju da bi brizlaz naštetio Evropskoj uniji. Predsednik Asocijacije nemačkih industrijskih komora Hajnrih Driftman čak naglašava da bi odlazak Londona iz EU bio „bolan”, jer Britanija spada u pet najvećih trgovinskih partnera Nemačke.
Sudbina evra ima sa celim ovim britanskim slučajem mnogo više veze nego što to izgleda na prvi pogled. Ako evro preživi, rezonuju pojedini ekonomisti sa obe strane Lamanša, to će uticati na jaču fiskalnu i ekonomsku uniju članica. London strepi da bi u tom slučaju bio marginalizovan. Traži garancije da neće biti sveden na partnera druge klase, zato što je izvan evrozone. To je naročito opasno za londonski Siti, koji strahuje da će izgubiti titulu evropske finansijske prestonice, ukoliko zemlje evrozone budu u prilici da uslovljavaju zakonodavstvo.
Ni za Veliku Britaniju ni za EU brizlaz nije pravi izlaz iz teškoća u kojima se nalaze. Za obe strane najbolje bi bilo da se dogovore i da Velika Britanija ostane članica EU. Ali, sudeći po raspoloženju članica, EU nije ni u situaciji ni u raspoloženju da pristane na velike ustupke pred zahtevima Londona. Pri tom, posle najave da će se u Škotskoj i Kataloniji narod takođe izjašnjavati o tome hoće li da se otcepi od svojih zemalja, u Evropi bi mogla da se otvori Pandorina kutija. Umesto većeg ujedinjenja, podstakla bi neograničeno cepkanje, koje neminovno dovodi do sukoba.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 28.01.2013.
Pogledaj vesti o: London
