Izvor: Politika, 30.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Madrid razočarao Škote, London preti Kataloniji
Ukoliko se regioni unutar Velike Britanije i Španije odluče za nezavisnost, nove države mogle bi zauvek da ostanu van EU
Evropska unija mogla bi znatno da promeni svoje granice i smanji broj stanovnika za oko 13 i po miliona, i to već krajem sledeće godine ukoliko se od svojih matičnih država otcepe Škotska i Katalonija.
Škotska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 18. septembra izlazi na referendum o nezavisnosti i raskidanju tri stoleća duge unije u okviru Velike Britanije. Jedno od obećanja zagovornika nezavisnosti jeste da će nova država Škotska automatski nastaviti da bude članica EU. Isto to za Kataloniju tvrdi katalonska vlada Artura Masa u Barseloni. Ali ova obećanja, kojim se privlače i ohrabruju neodlučni birači, stoje na vrlo klimavim nogama.
Male razlike između ove dve autonomije čije vlasti pripremaju tamošnje stanovništvo za plebiscit o otcepljenju ipak postoje. Dok je Edinburg zakazao izjašnjavanje, posle dogovora sa Londonom, Madrid se poziva na ustav čije odredbe zabranjuju referendume o pitanjima koje se tiču celovitosti države Španije.
Jastrebovi u vladi Katalonije traže da do plebiscita dođe sledeće godine, slagao se Madrid sa tim ili ne. Nešto više od polovine stanovnika Katalonije izjasnilo bi se za nezavisnu državu, dok je u Škotskoj samo 39 odsto stanovnika za odvajanje od Velike Britanije.
Bez obzira na ove razlike, vlasti u Edinburgu i Barseloni podjednako odlučno tvrde da će članstvo novih država u EU biti automatsko.
Španski premijer Marjano Rahoj ih je odlučno demantovao kada je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom naglasio da bi nezavisnost Škotske ili Katalonije ostavila obe van EU.
„Građani treba da budu dobro informisani pre nego što odu da glasaju”, rekao je Rahoj govoreći o Škotima i dodao da oni treba realno da sagledaju posledice svoje odluke.
Za razliku od njega, Oland nije hteo da se izjašnjava o referendumima za odvajanje. „To je unutrašnja stvar Španije”, odgovorio je kratko na pitanje o sazivanju katalonskog plebiscita.
Pravni eksperti iz Brisela uglavnom se slažu da je nova država „treća strana” i da se na nju ne mogu primenjivati dogovori koji su potpisani dok je bila u okviru veće celine. Funkcioneri u EU se uglavnom uzdržavaju da razgovaraju o ovoj temi pod izgovorom da treba sačekati i videti šta će se stvarno desiti.
Jedan od najuglednijih britanskih sociologa Entoni Gidens upozorava da u debati o nezavisnosti „prevladavaju emocije, a manjka razumno promišljanje”. On između „katalonskog i škotskog nacionalističkog pokreta” vidi direktnu vezu. Upozorava da „Španija može da uloži veto ulasku Škotske u EU” i da isto tako „London može da spreči Kataloniju u njenom pridruživanju”.
Gidens je prošlog ponedeljka u Briselu predstavio svoju novu knjigu o Evropi „Moćni i uzburkani kontinent” u kojoj ocenjuje da će sledećih šest meseci biti odlučujući za budućnost projekta Evrope.
Kratko se oglasio i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, i dao za pravo Marjanu Rahoju: „Na regiju koja pripada državi članici EU, i koja postane nezavisna, gledaće se kao na novu državu, van EU.”
Drugim rečima, EU bi mogla da se smanji ukoliko se ove regije odluče da postanu nove države. Ipak, reagovanje Madrida najviše je uplašilo Škote, dok Katalonci zaziru od Londona. Obe prestonice su direktno zainteresovane da sačuvaju svoju državnu celovitost.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 30.11.2013.
Pogledaj vesti o: London, Nova godina
