Izvor: B92, 27.Sep.2013, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Londonski gradonačelnik štiti bicikliste od taksista
Gradonačelnik Londona Boris Džonson nedavno je taksistima britanske prestonice uputio jedno pismo (i jednu nalepnicu) u kojem apeluje na taksiste da više obrate pažnju na bicikliste.
Džonson je inače, osim po svojim kontroverznim i oštrim izjavama, poznat i kao strastven biciklista. Tokom njegovog mandata u Londonu je počeo da funkcioniše sistem gradskih bicikala koji se i dalje razvija. Ostao je upamćen i po tome što je kraljevskom paru princu Vilijamu i Kejti Midlton >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao venčani dar poklonio bicikl za dvoje, a po rođenju njihovog sina Džorža, u ime grada, plavi tricikl.
Šta piše u pismu?
Gradonačelnik Džonson je u pismu ukazao na problem pod nazivom “doorings” – otvaranje vrata automobila i presecanja puta biciklstima. Jedan od podataka koje je naveo je i taj da taksisti čine jedan odsto vozila u saobraćaju na ulicama Londona, a da su uključeni u čak 10 odsto povreda biciklista.
Džonson naravno nije prebacio svu krivicu na taksiste, jer su putnici ti koji prilikom izlaska iz taksija ne gledaju pre otvaranja vrata, ali …
Kao primer, prvi čovek Londona, naveo je Njujork gde su, kako bi smanjili broj povreda nastao na ovaj način, na vrata vozila stavljeni natpisi koji podsećaju putnike da pre otvaranja vrata pogledaju da li nailazi biciklista.
Uz pismo su taksiti dobili i nalepnicu i molbu da je stave na vidljivo mesto u svoja vozila.
A šta su rekli taksisti?
Za ovo pismo saznao sam od Nebojše Stojkovića čiji je prijatelj Mirko Maksimović taksista u Londonu pa sam iskoristio priliku da čujem kako tamošnji taksisti reaguju na ovu poruku.
Mirko kaže da su taksisti u Londonu jednostavno navikli na to i da nije bilo konkretnog povoda za poslednje pismo koje su dobili.
"Kampanja za “bezbednost na putu” na londonskim ulicama je veoma jaka, ne samo za bicikle nego i za motore. “THINK!” je deo te kampanje koja se sprovodi zahvaljujući londonskom gradonačeniku Borisu Džonsonu. Jednom rečju čudak, a i ako desničar, voljen je od svih", priča Marko Maksimović.
Ipak, iako se nama ovde čini da je London po pitanju biciklista daleko napredovao, Marko navodi da biciklisti još nisu ravnopravni učesnici u saobraćaju.
"Postoji odlična infrastruktura za biciliste. Znakovi, staze, oznake na putevima, parking, ma sve što poželiš, što bi trebalo da znači da su ravnopravni učesnici u saobraćaju. Ali moram da vas razočaram. Mi londonski taksisti crnih taksija ne vidimo bicikliste ko ravnopravne. Ali ne samo mi, nego većina motorizovanih učesnika u saobraćaju. Ne želim da kažem da ih vidimo kao smetnju, nego želim da kažem, ako želiš da budeš ravnopravan učesnik u saobraćaju, trebalo bi da podležeš istim zakonima kao i ostali učesnici. Da imaju neku vrstu oznaka, brojeva, registracija. Tako da ako prođeš na crveno, voziš pijan, bez svetla i tako dalje, da podležeš istim kaznama kao mi “motorizovani”. E onda ćemo biti ravnopravni. Verujte mi, tako misli većina ljudi u Londonu", priča nam Marko.
Iako sam ga zamolio da pokuša da napravi paralelu London – Beograd, Marko to nije želeo jer, kako kaže, posle 20 godina života u britanskoj prestonici Beograd je u srcu, a London je dom.
"U Beograd dolazim često, a iskreno, ne mogu da se setim da sam video prave bicikliste, osim na Adi. A i London i Beograd, iskreno, ne volim da upoređujem. Beograd je u srcu, a London je dom, a razlike su sramotne za naš Beograd. Ovde se svi okreću zdravijem životu, ishrani, fitnesu… Imaju i bicikle za iznajmljivanje i zovu ih “Boris bikes” po gradonačelniku", ispričao je Marko Maksomović.
