Izvor: Vostok.rs, 16.Avg.2013, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
London zapljusnuo „đubretarski“ skandal
16.08.2013. -
U londonskom Sitiju izbio je još jedan skandal u vezi s anonimnim prikupljanjem podataka. „Pametne urne“ koje su u Londonu postavljene zbog Olimpijade 2012. godine, kako se ispostavilo, nisu korišćene samo po nameni, već su mogle da špijuniraju prolaznike i da prate njihovo kretanje.
Nanotehnološki izumi su izazvali negodovanje građana, a londonske vlasti su od kompanije-proizvođača već >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zahtevale da uklone kante s ulica. Međutim, stručnjaci podsećaju na to da ovo nije prvi skandal takve vrste i da će se u najskorije vreme čovečanstvo navići na život u takvim tehnološki-univerzalnim uslovima.
Lepo stilizovano okruglo telo, ekran od tečnog kristala, bežična Wi-Fi veza. Sve to nisu karakteristike novog portativnog gadžeta, već „pametnih kanti za smeće“ koje su postavljene u Sitiju uoči Olimpijade u Londonu. Godinu dana kasnije stigao je zahtev da se delo jedne od marketinških kompanija ukloni s gradskih ulica. Uzrok je to što uz pomoć bežičnih senzora oni prikupljaju informacije s mobilnih telefona prolaznika. Sve ovo pomaže u tome da se korisniku kasnije šalje ciljna reklama, rekao je za „Glas Rusije“ IT-stručnjak Pavel Veluško:
- Do sada smo se krili iza IP-adrese, koju je imao svaki kompjuter, ali ove kante za smeće mogu tačno da odrede gde odlazite, kako hodate, koliko često zastajkujete i u koju prodavnicu svraćate. Takođe ima kompanija koje ubacuju reklame u zavisnosti od toga gde se nalazi vaš smartfon. Nedavno je isplivao slučaj s Google, koji je pratio ljude uz pomoć Wi-Fi sistema.
Situacija s ovakvim prikupljanjem podataka zaista nije nova. Predsednik kompanije za konsalting „Kontakt Ekspert“ Georgije Trusov me je podsetio na manje poznat javni skandal od pre godinu dana:
- Najpoznatiji slučaj se desio u SAD s mrežom Target. Otac učenice starijih razreda je negodujući došao u prodavnicu i zahtevao je objašnjenje zbog čega njegovoj kćerki šalju informacije koje se odnose na vaspitavanje male dece, a ona je tek učenica. Nekoliko dana kasnije, kad je dobio sva potrebna izvinjenja, vratio se i zauzvrat se izvinio, zato što se ispotavilo da je njegova kćerka trudna. I to nije otkrio čovek, već kompjuter, koji razume se, ne može da proniče u karakter svih ljudi, ali uz pomoć metoda data mining – izvlačenja podataka iz velike mase – može mnogo toga da otkrije o čovekovim aktivnostima.
Ovakve informacije su pravo blago za različite trgovačke mreže. One na taj način planiraju kuda tačno treba da usmere sredstva vredna više milijardi ili kako da prognoziraju buduću potražnju. I danas stanovnici Evropske unije ili SAD, a da ni sami to ne znaju, predstavljaju objekat budnog praćenja, nastavlja stručnjak:
- Čim se promeni potrošačko ponašanje to znači da se nešto promenilo u čovekovom životu. I ove informacije su apsolutno neophodne za velike lance. Za njih je analiza takve velike mase podataka izvor opstanka. Zapadne kompanije o nama znaju ono što nikakvi sociolozi nikad neće moći da modeluju. Ove tehnologije nikuda više neće nestati. Ne samo to, usavršavaće se.
Međutim, kako je pokazao najnoviji skandal u Sitiju, društvo objektivno nije spremno za takav prodor. Neki građani su se već obratili organizaciji za zaštitu prava i sloboda. Zasad nije reč o podnošenju tužbi protiv kompanije-proizvođača. Ali, čak i ako se one pojave, teško da će biti zadovoljene, smatra advokat Rustam Černov:
- U anglosaksonskom sistemu prava jasno deluje instituacija privacy, kad privatan život pojedinca štiti zakon. Kad se radi o takozvanim radnjama prema nepersonifikovanom krugu lica, funkcioniše primat javnosti. Odnosno, to nije privatni život. Ako se ova aparatura koristi za praćenje kretanja ljudi, to je sasvim dopustivo. Druga je stvar ako se otkriju neke zloupotrebe, kad se prate svi, ali se posebna pažnja obraća na jedno lice. Tada su potrebne sudske sankcije.
Na ovaj „nepersonifikovani“ aspekat istraživanja ukazuju i izumitelji „pametnih kanti za smeće“. Ne samo to, informacije su bile anonimne. Ipak, pod pritiskom javnosti vlast je od kompanije-proizvođača zahtevala da demontira „pametne urne“. Ispostavilo se da žrtava „đubretarskih“ špijuna, po podacima britanskih medija, ima preko 4 miliona ljudi.
Polina Černica,
Izvor: Glas Rusije, foto: en.wikipedia.org/Peter Trimming/cc-by-sa 3.0
.jpg)
