Izvor: Politika, 02.Okt.2013, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
London u „ratu” sa Sudom u Strazburu
Vladajući torijevci najavljuju biračima da bi, ako pobede na izborima, mogli Britaniju da isključe iz Evropske konvencije za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu nova je meta kritika vladajućih britanskih torijevaca, koji nastoje da jačanjem evroskepticizma u svojoj retorici spreče da na narednim parlamentarnim izborima 2015. godine znatan broj njihovih birača glasa za stranku Najdžela Faraža, najžešćeg britanskog protivnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije. Iako Evropska konvencija za ljudska prava, odnosno Sud u Strazburu koji kontroliše njenu primenu, nisu deo sistema EU, konzervativci Dejvida Kamerona su u okviru stranačke konvencije u Mančesteru upravo njih naveli kao „neprihvatljiv primer spoljnog (evropskog) mešanja u unutrašnje stvari Velike Britanije”.
Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej je čak izjavila da će Konzervativna stranka, ako pobede na izborima 2015, Veliku Britaniju isključiti iz Evropske konvencije za ljudska prava, dodavši da će to obećanje biti sastavni deo predizbornog programa stranke.
„Smešno je da britanska vlada mora toliko da se muči da bi se rešila opasnih stranaca”, rekla je Mejova na godišnjoj konvenciji konzervativaca, ističući primer palestinskog radikalnog klerika Abu Katada koji se zahvaljujući odlukama Suda u Strazburu već deset godina odupire britanskim pokušajima da ga izruči u Jordan, gde je optužen za terorizam i saradnju sa Al Kaidom. „Ukoliko će istupanje iz Evropske konvencije popraviti naše zakone o ljudskim pravima, onda ćemo to i učiniti.”
Evropska konvencija za ljudska prava je postala sastavni deo britanskog zakonodavstva 2000. godine. Međutim, vlast u Londonu je došla na metu kritika britanske javnosti da, zbog mnogobrojnih odluka Suda u Strazburu o zabrani Britaniji da deportuje osumnjičene kriminalce ili ilegalne imigrante, zapravo ne kontroliše britanske granice.
Ministarka Mej je, međutim, najavila da će promenom Zakona o imigrantima biti omogućeno da stranci osumnjičeni za kriminal, ukoliko nisu u opasnosti da im bude počinjena ozbiljna i nepopravljiva šteta, budu deportovani iz Britanije i pre nego što bude razmatrana njihova žalba. Njihova žalba bila bi razmatrana dok su oni van Britanije.
Prema njenim najavama, ovim postupkom konzervativci žele da prepolove broj žalbi na odluku o deportaciji i spreče kršenje člana osam Evropske konvencije o ljudskim pravima, koje garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Osim primene ovog člana, gnev britanskih evroskeptika izaziva i to što Sud u Strazburu insistira da, u skladu sa konvencijom, neke odluke o doživotnim robijama britanskih zatvorenika budu ponovo razmatrane, kao i da pravo glasa u Britaniji imaju i na desetine hiljada zatvorenika, među kojima i ubice i silovatelji.
Ovakvi nalozi iz Strazbura iritirali su britansku javnost i umnožili broj kritika na račun britanske vlade tako da je premijer Dejvid Kameron je u nedelju u televizijskom intervjuu najavio mogućnost istupanja iz Evropske konvencije o ljudskim pravima, što bi, između ostalog, omogućilo deportaciju ilegalnih imigranata i kriminalaca.
Na prvi pogled, ova njegova najava bi trebalo da zadovolji evroskeptike u njegovoj strani, ali ujedno uznemiruje njegove koalicione partnere, Liberalno-demokratsku stranku koja se protivi promenama zakona o ljudskim pravima, kao i slabljenju veza sa kontinentalnom Evropom. Međutim, Kameronovi torijevci igraju na ovu kartu jer, kako i pojedini britanski komentatori ističu, „narod želi da vidi da je Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva – u Ujedinjenim Kraljevstvu a ne u Strazburu”.
Opozicioni laburisti, pak, insistiraće na britanskom učešću u Evropskoj konvenciji za ljudska prava, dok će Faražova Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) insistirati na tome da Kameronovi torijevci nisu iskreni u svojim naumima. To je već u izjavi za „Raša tudej” istakao Džerard Baten, rekavši da je Kameronova izjava „fundamentalna neiskrenost” jer ne kaže da Britanija neće biti članica EU, što bi bila prava izjava.
„Ne možete biti članica EU a da niste članica Saveta Evrope, pri čemu ne možete da budete članica Saveta Evrope a da niste potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima”, kaže Baten, objašnjavajući time da Kameron ne namerava zaista da isključi Britaniju iz Konvencije, jer ne želi da je isključi iz EU. „Ne mogu da se odlučim da li to pokazuje njegovu nesposobnost ili njegovu neiskrenost.”
Uprkos ovim kritikama, Kameronovi stratezi smatraju da će priča o istupanju iz nadležnosti Suda u Strazburu biti dovoljna da evroskeptike u svojim redovima ali i celoj zemlji privoli na Kameronovu stranu i da bi to mogla da bude glavna stavka „radikalnog redefinisanja odnosa Britanije i Brisela”, koje je premijer obećao. Premda Sud u Strazburu nije deo sistema EU.
N. Radičević
objavljeno: 02.10.2013.
