Izvor: Vesti-online.com, 16.Avg.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

London ni prineti Pekingu

Olimpijadom se ovoga leta bave i sledbenici Ćopićevog Jovandeke Babića sa pristupom biti uvek protivan. Neki od njih i danas od lopte beže ko đavo od krsta, ali će spremno da konstatuju da je nabildovano i dopingovano telo ubilo duh olimpizma, da se najveća sportska fešta pretvorila u nadmetanja nacija kojoj bi i Hitler mogao da pozavidi, te da je glavni saldo kada se spuste olimpijski krugovi koja je država pobrala najviše odličja.

Jelena Arsenović
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<
I kao i simpatični Jovandeka, u mnogo čemu su u pravu. Za razliku od antičkih vremena kada su ratovi zamirali dok traju Igre, u savremenom svetu uveliko se gine dok teatralni Bolt odapinje strele, proslavljajući još jednu pobedu.

Ipak, koliko god Olimpijada bila naličje savremenog sveta, okrenutog uspehu po svaku cenu, ona je i poprište najboljih ljudskih vrlina, istrajnosti, požrtvovanosti, talenta, ponosa, časti. Ona je i slika države, njene organizovanosti i moći.

Kada predsednik Olimpijskog komiteta Žak Rog ne želi da uporedi London sa Pekingom, on to čini jer zna da bi domaćin ovogodišnjih Olimpijskih igara izvukao deblji kraj. Čak je i nama, hiljadama kilometara udaljenim od britanske prestonice to bilo jasno već i prvom slikom svečanog otvaranja.

Priredba u režiji oskarovca Denija Bojla nije se mogla uporediti sa onom u Pekingu. To tek nije bilo moguće sa završnom manifestacijom kada su nam kao deo muzičkog nasleđa Ostrvljani ponudili Viktoriju Bekam i ostale spajs devojke ili manekenku Kejt Mos, pozitivnu na narkotike.

Ni učešće kraljice, njeno pristajanje da joj kamera uđe u odaje i da u društvu slavnog Džemsa Bonda "sleti" na stadion nije moglo da nadomesti razočaranje da je vremešna Elizabeta prostoproširenu rečenicu da proglašava otvorenim 30. olimpijske igre pročitala sa parčeta papira, a dok ju je kamera zumirala s "aristokratskom" pažnjom posmatrala svoje plemićke nokte.

Jovandeka Babić u nama bi dalje nesporno primetio da se Zapad uplašio najezde istočnjaka i u sportu. Pre svih Kineza. Ne samo što je zbog kvaliteta i jeftinoće većina zapadnih reprezentacija poručila opremu od Kineza, nego je teško bilo objasniti sumnjičavoj naciji kako to da neko, a da recimo nije Amerikanka, sa 15 godina može da pliva kao da je muško. Reč je, naravno, o mladoj Kineskinji Je Šiven kojoj su zapadni mediji nekoliko dana pokušavali da ospore zlatnu medalju i svetski rekord na 400 metara mešovito iako je prošla doping testove. Odmah se otvorila priča da su Kinezi uspeli da doping ubace u genetske kodove (!) kojem se ne može ući u trag. Takvu sumnjičavost, međutim, nisu pokazali kada je litvanska plivačica takođe 15-godišnjakinja Ruta Meilutit osvojila zlato u trci na 100 metara prsno.

I dok se rezultati sa nadolazećeg Istoka stavljaju pod lupu, propusti organizatora su ostajali po strani. Bilo da nepoznata žena uleti na stadion u trenutku počasnog defilea sportista i sva srećna predvodi delegaciju Indije na ceremoniji otvaranja, ili da nestane komplet ključeva stadiona Vembli ili pak da se "remek-delo" engleske savremene arhitekture olimpijsko plivalište mora naknadno prekomponovati iz jednog "sitnog razloga" - gledaoci iz zadnjih redova nemaju kompletan uvid u sve plivačke staze. Zbog krova koji imitira talase to nije uspelo ni pojedinim izveštačima iz novinarskih loža.

Da se Indiji, recimo, desilo toliko sitnih i krupnih propusta na ovako velikoj i skupoj sportskoj fešti, sarkastični Englezi imali bi gomilu opaski u stilu: toliko su nam bili kolonija, a opet nisu mnogo naučili. Kada je organizator naslednica nekada moćne Imperije, domaćinima se ne gleda u zube.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre

Nastavak na Vesti-online.com...