Izvor: Politika, 23.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstareće rakete i usoljena govedina
Američki bombarderi zasipali su naizmenično Avganistan raketama, paketima hrane i porukama dobre volje: „Ubijamo da bismo vam sačuvali život i usrećili vas”
Kostas Duzinas je profesor prava i dekan na Fakultetu za umetnost i humanističke nauke na Birkberškom koledžu Londonskog univerziteta. Jedan od najuglednijih pravnih filozofa današnjice, profesor Duzinas je protekle nedelje boravio u Beogradu, povodom izlaska iz štampe njegove knjige „Ljudska prava i imperija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – Politička filozofija kosmopolitizma”. Knjigu su objavili „Službeni glasnik” i „Albatros plus”, u prevodu Slobodana Divjaka.
Gost iz Londona je održao izvanredno predavanje u Kolarčevoj zadužbini i govorio na konferenciji za novinare, kada je predstavljena njegova knjiga. Duzinasova studija, čija su centralna tema ljudska prava, ocenjena je kao jedna od najznačajnijih teorijskih knjiga protekle decenije.
Kakav je odnos između ljudskih prava i ratova koje u njihovo ime danas pokreće vojni humanitarizam?
Svetski poredak posle 1989. predstavlja se kao liberalno-demokratski, zasnovan na „pravnoj jednakosti, pravima pojedinaca koje štiti ustav, reprezentativnoj vladi, tržišnoj ekonomiji i pravima na privatnu svojinu”. Neki međunarodni pravnici tvrde da je „humanitarno pravo” novi pravni sistem, koji kombinuje „humano” pravo, stari zakon ratovanja, sa zakonom o ljudskim pravima i da je to ozbiljno oslabilo suverenitet država i u ratovima i u miru. Naglasak je prebačen sa zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta na podršku određenim moralnim i zakonskim vrednostima. Ukoliko su one ugrožene, otvoren je put sankcijama, izolaciji, ratu i osvajanju. A najvažnije vrednosti su ljudska prava, sloboda, demokratija i bezbednost.
Koliko je to tačno?
Smatram da je pomenuta analiza velika laž današnjice. Uspon „humanitarnog prava” i kosmopolitizma podudario se s globalizacijom i neoliberalnim kapitalizmom na osnovu „vašingtonskog konsenzusa”. Svaka epoha i društvo stvaraju istorijski specifičan amalgam politike, ekonomije i morala. Poredak posle 1989. kombinovao je američku imperijalnu moć, neoliberalizam i humanitarizam. Globalizacija morala ljudskih prava usledila je posle ujedinjenja svetskih tržišta, a moralizaciju politike podržava ogromna vojna i tehnološka nejednakost. Inferiorni protivnik više nije samo neprijatelj, on je i divljak, kriminalac, zlo. Sama vojna nadmoć američkog saveza dokaz je ispravnosti te moći jer se moralni argument i sila skladno podržavaju. Moralnost se potvrđuje ako se primenjuje na druge, a kada usledi, moralna je i vojna akcija. Tvrdite da moto vojnog humanitarizma može da bude slogan „Krstareće rakete i usoljena govedina”. Zašto?
Američki bombarderi zasipali su naizmenično Avganistan raketama, paketima hrane i porukama dobre volje: „Ubijamo da bismo vam sačuvali život i usrećili vas”. Smrt i uništenje upregnuti su u stvaranje sveta približnog nekom američkom predgrađu, što je najviši izraz „biopolitičke” moći. A to je moć nad životom.
Usoljenu govedinu smo kao prvu hranu probali u Evropi pedesetih, za vreme Maršalovog plana. Odrastao sam u Grčkoj i nisu mi bile drage te konzerve „američke pomoći” koja je davana mojim roditeljima. Danas su ljudska prava nalik na tu usoljenu govedinu, a skladište za njih je i veće i manje. Veće, jer je nominalno prihvatanje ljudskih prava ulaznica za imperijalno darivanje. Ukoliko im se podsmevate može doći do invazije i okupacije. S druge strane, značaj ljudskih prava je manji jer su ona postala nezamenljivi deo zapadnog miljea, nešto što automatski posedujemo, kao televizor ili mobilni telefon. Baš zato što ih proizvodimo u velikim količinama, kao žito i govedinu, moramo pronaći tržišta za izvoz ljudskih prava. Ne šaljemo kao pomoć siromašnima samo polovnu odeću, nego i ljudska prava. Ako ne prihvate ovo naše dobročinstvo, nametnućemo ga bombarderima i raketama.
Međunarodni poredak maše zastavom kosmopolitizma, a njegove proceduresuratovi, nasiljaitorture. Kako se taj poredak odnosi prema pravu i moralu?
Kosmopolitsko verovanje da su svi ljudi isti i jednaki kombinuje grčki stoicizam i hrišćanski univerzalizam, onako kako ga shvata moderna politička filozofija. Kosmopolitizam je jedna od najplemenitijih ideja ili utopija u istoriji. Međutim, koncept „humanosti” se koristi i kao strategija za podelu naroda na humane, manje humane i nehumane. Grci i Rimljani su nehumane nazivali varvarima; hrišćani su ih smatrali nevernicima; kolonijalisti su za njih govorili da su divljaci i rasno inferiorni; evropska elita smatrala ih je iracionalnim i necivilizovanim, a ne pravim ljudima; danas, oni su izbeglice, „ilegalci”, nevaljalci, ekonomski beskorisni i nepotrebni, siromasi, ljudski otpad. Njima su uz bok i oni koji se na domaćem ili međunarodnom terenu odupiru zapovestima kosmopolitskog imperijalizma. Oni su ti „drugi”, koji su u svakoj epohi predstavljani kao zlo ili, u najmanju ruku, kao detinjasti. Njih treba ili eliminisati ili im treba pružiti pomoć da dostignu naš standard. Ova dva načina Zapad je osmislio za postupanje sa onima kojima „nedostaje” kompletna humanost.
Tvrdite da su ,,humanitarne intervencije” nelegalne i nelegitimne?
Pokušaj zapostavljanja jasnog međunarodnog prava za račun promovisanja morala i ljudskih prava krši pravnu civilizaciju, jedno od najvećih dostignuća modernog doba. Istovremeno ismeva moralnost. Zakon zahteva minimum dogovora između država i priznaje činjenicu da nema kategoričkih moralnih odgovora na složene istorijske, političke i kulturne konflikte. Tvrdnja da postoji samo jedan moralan odgovor na teška politička pitanja znači da svoje političke protivnike možete da okarakterišete kao zle, nehumane ili divljake, da ih kaznite ili da ih „korigujete”. Interesi jakih tako postaju univerzalni moral i ozakonjuju imperijalizam. A prvo pravilo Imperije glasi: njen interes i moral su jedno i isto. Podsećam na reči pesnika Vindama Luisa: „Koji je rat, ikada vođen, bio nepravedan rat, osim naravno onog koji je vodio neprijatelj”.
Da li je NATO rat zbog Kosova potvrdio da je međunarodno pravo samo jedno oružje više u kalkulacijama velikih sila?
Sile NATO nisu dale nijedan valjani, ubedljiv, zakonski argument za rat protiv Srbije, što je još teže kršenje međunarodnog prava nego kada je reč o Iraku. Tribunal u Nirnbergu proglasio je agresivni rat za „najviši međunarodni zločin, koji u sebi sadrži akumulirano zlo celine”. Napad na Srbiju bio je, stoga, međunarodni zločin najvišeg reda. Nekoliko međunarodnih pravnika iskoristilo je rat protiv Srbije da opravda rat protiv Iraka. Oni su tvrdili da je Kosovo uništilo uspostavljene principe međunarodnog prava i da ono više nije moglo da se koristi za zaustavljanje napada na Irak. Ovo stanovište, međutim, nije prihvaćeno. Baš sredinom ovog meseca, Holandski istražni komitet zaključio je da je rat u Iraku bio nezakonit. Isto gledište pojavilo se i tokom istrage Čilkotove komisije o Iraku, koja trenutno radi u Londonu. Srbija bi trebalo da zahteva sličnu istragu radi ispitivanja legalnosti i legitimiteta rata na Kosovu.
Kako biste definisali taj rat?
Hteo bih da ukažem baš na ljudska prava. Napadajući Srbiju saveznički bombarderi leteli su izuzetno visoko da bi izbegli protivavionsku vatru i svoju kampanju završili su bez gubitaka. Rezultat je bila ogromna civilna „kolateralna šteta”. U tom smislu, Kosovo nije bio rat, već neka vrsta lova: jedna strana bila je u potpunosti zaštićena, a druga nije imala šanse da se efikasno brani. Rat u kome je život jednog vojnika vredniji od života mnogih civila ne može da bude ni moralan ni human. Prvi princip ljudskih prava koji štiti jednaka prava na život bio je sveobuhvatno diskreditovan.
„Kako intelektualci mogu da se odupiru provali ratova, nasilja, religioznog terorizma, torture, tih središnjih obeležja početka 21. veka?” Molim vas za sažeti odgovor na ovo pitanje koje ste postavili u prvoj rečenici svoje knjige.
Uloga intelektualaca jeste da bezuslovno bude predan istini, političkoj i moralnoj obavezi na otpor starim i novim oblicima imperijalizma. Daću vam jedan primer. Liberalna jednakost kao regulativni princip nije premostila jaz između pokvarenih bogataša i poniženih siromaha. Jednakost mora da postane neoboriva pretpostavka: ljudi su slobodni i jednaki; jednakost nije rezultat već pretpostavka delovanja. Štagod da poriče ovu jednostavnu istinu stvara pravo na otpor i obavezu na otpor. Zdravstvena zaštita potrebna je svakome, bez obzira na sredstva; prava na stanovanje i rad pripadaju svima, bez obzira na nacionalnost; u političke aktivnosti mogu slobodno da se uključe svi, bez obzira na državljanstvo; kantovsko ograničeno gostoljublje mora postati princip ekonomske i kulturne organizacije, nasuprot evropske ksenofobije, neorasizma i političke stagnacije.
U kakvoj fazi se sada nalazi taj nehumani svetski poredak?
Smrt tog poretka sada je uočljiva. Ako je 1989. bila njegov početak, 11. septembar doveo je do povratka istorije, a 2008. je s kolapsom Braće Leman označila početak kraja ove igre. Ako je to bio svetski poredak, onda je on bio najkraći u istoriji. Zato moramo misliti i delovati zajedno da bismo izgradili novu Evropu. Uloga demonizovane i marginalizovane Srbije u tome jeste centralna. Srbija podseća Evropu na traumu koja je Evropu dovela do njene postmoderne melanholije. Danas bi se moglo reći da Srbija nije svesna te i takve Evrope.
Slobodan Kljakić
[objavljeno: 24/01/2010]
