Izvor: RTS, 22.Jul.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u makroekonomiji
Makroekonomija je u ozbiljnim problemima, a najveći umovi u toj oblasti imaju oprečna mišnjenja, piše londonski "Fajnenšel tajms". Drastična razlika u ekonomskoj analizi može dovesti do povećanje kamatnih stopa i pada investicija privatnih kompanija. Deficit bi izazvao novu recesiju i rast inflacije.
Najveći umovi makroekonomije ne mogu da se slože oko najosnovnijih stvari, što izaziva ozbiljne probleme u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ovoj nauci, piše londonski "Fajnenšel tajms".
Britanski list navodi da su najbolji primer za to budžestki deficiti, koji u zemljama poput SAD i Britanije nadmašuju deset odsto bruto domaćeg proizvoda.
Jedna grupa makroekonomista tvrdi da će takva situacija, ako se nešto ne preduzme, dovesti do povećanja kamatnih stopa i pada investicija privatnih kompanija, a deficiti će, umesto da stimulišu privredu, izazvati novu recesiju i rast inflacije.
Drugi, pak, tvrde da inflacija nije opasna, a da su veliki deficiti nužni kako bi se izbegla deflacija. Po njima, snažne mere za smanjenje deficita pojačale bi deflacione sile i izazvale novu i još ozbiljniju recesiju.
U oba tabora su, ističe list, ugledni stručnjaci, dobitnici Nobelovih nagrada.
Ekonomisti se i u prošlosti često nisu slagali, ali sada se ne ustručavaju da svoje protivnike optužuju za neznanje ili zlonamernost.
Drastična razlika u ekonomskoj analizi pomaže da se objasni činjenica da političari nisu sigurni u to šta treba da preduzmu, da menjaju stavove i da drugačije reaguju na istu krizu, navodi londonski list.
Jasno je, zaključuje autor komentara, da je zbog svega toga vrlo teško preduzeti bilo kakvu koordinisanu akciju.
