Izvor: Blic, 20.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza se preliva na Balkan?
Zapadnoevropske vlade rizikuju da ugroze svoju ekonomsku perspektivu ako ne podrže slabije ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ocenio je Tomas Mirov, šef Evropske banke za obnovu i razvoj, uz upozorenje da bankarska kriza preti da se prelije na istok, u nove članice EU i balkanske zemlje.
„Sve zemlje, posebno one u Evropi, imale su koristi od rastuće ekonomske moći Centralne i Istočne Evrope i zato će i one osetiti posledice ako bude ugrožena ekonomska stabilnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tog regiona”, naveo je Mirov u oštrom pismu vladama šezdesetak zemalja članica EBRD.
Suočene sa krizom bez presedana, zapadne banke možda više neće biti u stanju da podržavaju svoje ogranke na istoku, što bi moglo da dovede do manjka investicija i da ostavi ozbiljne posledice po privrede bivših socijalističkih zemalja.
Mirov, koji je dužnost preuzeo letos neposredno pred pogoršanje stanja na svetskim tržištima, apeluje na zapadnoevropske vlade da kada spasavaju svoje banke, ne izgube iz vida da te banke imaju ogranke u Istočnoj Evropi, kojima je takođe potrebna pomoć.
Upozorenje Mirova stiglo je u trenutku sve brojnijih znakova da Evropa ulazi u recesiju. Žan-Klod Triše, šef Evropske centralne banke, izjavio je da je „snažno usporavanje” rasta Evrope neizbežno i bez krize i izrazio nadu da će samit, koji je prošlog vikenda najavio Džordž Buš, američki predsednik, dovesti do „totalnih” promena finansijskog sistema.
Pesimistični zaključci izneti su i u istraživanju „Dojče banke”, koja prognozira da ekonomije vodećih industrijski razvijenih zemalja očekuje najteži pad od Velike depresije 30-ih godina prošlog veka. U oceni zdravlja globalne ekonomije „Dojče bank” ukazuje na to i da je Britanija ranjivija na ekonomske potrese od SAD i evrozone. „Očekujemo veliku recesiju u svetskoj privredi u sledećih godinu dana u kojoj će rast industrijski razvijenih zemalja pasti na najniži nivo od Velike depresije, a globalni rast se svesti na 1,2 odsto, što je opet najniže još od ozbiljnih ekonomskih potresa s početka osamdesetih godina”, naveli su ekonomisti banke Tomas Majer i Peter Huper.
Podsećanja radi, na skali Međunarodnog monetarnog fonda svaki rast ispod tri odsto smatra se recesijom.
„Pravo pogoršanje stanja u ekonomiji tek predstoji”, smatra Džim Rejd, šef odeljenja „Dojče banke” za fundamentalnu kreditnu strategiju.
U odvojenom izveštaju kuće „Ernst i Jang ajtem klab”, sačinjenom za britansku privredu, navode se još crnje prognoze. Porodične finansije, javna potrošnja i tržište nekretnina ne mogu da se oporave barem u naredne tri godine. Potrošnja, pokretač svakog ekonomskog napretka, doživeće kolaps krajem godine, a njen pozitivan trend može se očekivati tek 2011, kažu stručnjaci „Ernst i Janga”. Izveštaj predviđa i otpuštanje čak 500.000 radnika u Britaniji. „Način na koji se ovaj virus širi podseća na pandemiju”, upozorava profesor Piter Spenser, jedan od autora i dodaje da će najteže biti pogođene mlade porodice sa decom, kojima će biti teško da zadrže i svoje kuće i posao.
Prošle nedelje u Londonu je objavljeno da je stopa nezaposlenosti porasla najbrže u poslednjih 17 godina i da je 1,79 miliona ljudi bez posla. „Ajtem klab” već najavljuje da će se na ulici bez posla uskoro naći do 2,2 miliona ljudi, što znači da će mnoge porodice morati da se odreknu svega osim najosnovnijih životnih artikala.
Međunarodna organizacija rada procenila je da zbog svetske finansijske krize 20 miliona ljudi može da ostane bez posla do kraja 2009. godine. „Broj nezaposlenih u svetu bi mogao da poraste na 210 miliona u 2009. godini sa 190 miliona, koliko ih je bilo 2007. godine”, kazao je Huan Somavija, generalni direktor Međunarodne organizacije rada.
