Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Maj.2010, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza evrozone: Ko je najgore prošao?

LONDON - Istočnoevropske zemlje i dalje veruju u evro uprkos poremećajima nastalim zbog budžetske prezaduženosti, piše u autorskoj analizi evropskih finansija i krize evrozone u današnjem izdanju londonski "Fajnenšel tajms" (FT).

Najbolje su prošle članice Evropske Unije (EU) koje nisu u evrozoni niti su vezale svoje valute za evro, poput Poljske i Češke - objašnjava analitičar FT-ja.

Takođe, fiskalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stanje u osam zemalja srednje i istočne Evrope koje su članice EU, ali nisu usvojile evro kao svoju valutu, je finansijski "mnogo zdravije" nego u postojećim članicama evrozone, zaključuje analitičar FT-ja.

S druge strane, zemlje koje žele da usvoje evro, bilo da jesu ili nisu u EU, već imaju velike dugove u evrima i delimično "evro-izirane" privrede.

Kao primer za to on navodi Hrvatsku - dok Bugarsku i Letoniju navodi kao primere zemalja koje su vezale svoje valute za evro i zato prolaze kroz bolan period.

One to trpe upravo da bi zadržale vezanost svojih valuta za evro i tako se približile ulasku u evrozonu.

FT-jev dopisnik iz Belina javlja, a londonski radio Bi-Bi-Si prenosi, da je vlada Angele Merkel predložila godišnje uštede u budžetu od čak deset milijardi evra, uz ocenu da će ta mera verovatno šokirati zemlje evrozone.

Nemačka vladajuća koalicija je podeljena, kako navodi FT, povodom predloga Rolanda Koha, regionalnog lidera vladajuće hrišćansko-demokratske unije u saveznoj državi Hesen - da smanjena budžetske potrošnje treba da pogode obrazovanje, naučno-istraživačke ustanove i ustanove za negu i pomoć.

U izveštaju iz Italije, FT objašnjava da se vlada u Rimu bori da uspostavi kontrolu nad budžetima svojih regiona, takođe pritisnutih dugovima - i to u trenutku dok EU ulaže napore da nametnu fiskalnu disciplinu Grčkoj kako bi mogla da otplaćuje svoj ogromni državni dug.

List objašnjava da su u Italiji regionalne vlasti nadležne za službu zdravstvene zaštite - i da sredstva koja se na to troše odnose u proseku 64 posto regionalnih budžeta.

Ti budžeti ubrzano rastu, i dostigli su ukupan iznos od 133 milijarde evra, dok MMF prognozira da će se udvostručiti do 2050, zaključuje FT.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...