Izvor: B92, 27.Jul.2013, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj najvećeg privrednog rasta ikad
London -- Najdramatičniji i najhaotičniji period rasta ekonomija u usponu koji je svet video približava se kraju, piše londonski list Ekonomist.
Podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da će ova godina biti prva u kojoj će privrede u usponu činiti više od polovine svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) prema kupovnoj moći.
Te privrede su 1990. činile manje od trećine svetskog BDP-a. Od 2003. do 2011. godine njihov udeo u svetskom BDP-u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rastao je za više od jedan odsto godišnje. Rast ekonomija u usponu u poslednjih 20 godina najveća je ekonomska transformacija u modernoj istoriji i sve su prilike da nikada više neće biti ponovljena, navodi Ekonomist.
Prema nedavnoj studiji američkog instituta Piterson, od 1960-ih do kasnih 1990-ih, svega 30 odsto zemalja u razvoju napredovalo je tempom bržim od onog u SAD.
Od kraja 1990-ih, međutim, situacija se promenila, pa je 73 odsto zemalja napredovalo brže od Amerike, i to za čak 3,3 odsto godišnje. To je manjim delom bilo zbog usporavanja rasta u SAD, ali većim delom nije.
Najimpresivniji rast beležile su privrede četiri najveće zemlje u usponu - Brazila, Rusije, Indije i Kine, po kojima je kasnije skovan akronim BRIK. Te ekonomije rasle su na različite načine i iz različitih razloga, ali ih je njihova veličina izdvojila kao posebne.
Od 1993. od 2007. kineska privreda napredovala je u proseku za 10,5 odsto godišnje. Indija, manje zavisna od trgovine, imala je privredni rast od 6,5 odsto, dvostruko veći od američkog. Udeo te dve zemlje u globalnom BDP-u više je nego udvostručen u datom periodu na gotovo 16 odsto.
Globalna finansijska neravnoteža je uvećana. Od 1999. razvijene privrede beleže deficit tekućeg računa, koji je 2006. kulminirao na 1,2 odsto BDP-a bogatih zemalja. S druge strane, zemlje u usponu su iste godine imale suficit tekućeg računa od 4,9 odsto BDP-a.
Intervencije na deviznim tržištima dovele su do toga da je rastom izvoza postalo teško upravljati. Nakon finansijske krize s kraja 1990-ih brojne privrede u usponu počele su da gomilaju dolarske rezerve da bi se zašitile od velikog odliva deviza. Jačanje rezervi omogućilo im je da devizne kurseve drže ispod nivoa na kojima bi oni možda bili, pa je izvoz bio relativno jeftin.
Kina je sa posebnim entuzijazmom gomilala rezerve, pa sada "sedi" na gomili od 3,5 biliona dolara, od kojih je veći deo prikupljen nakon 2000. Ukupne rezerve BRIK-a iznose oko 4,6 biliona dolara.
Gomilanje rezervi rezultovalo je padom kamatnih stopa, pa je ohrabrivano masovno javno i privatno zaduživanje u bogatim zemljama. Neki smatraju da je valutno manipulisanje dovelo do pada tražnje u privredma u usponu, pa njihov izvoz u velike ekonomije, kao što je Amerika, nije bio praćen odgovarajućim rastom potrošnje i uvozom.
Udeo zemalja u usponu u svetskom BDP-u više ne napreduje brzo kao tokom 2000-ih. Godišnji tempo rasta je 2009. iznosio nešto ispod 1,5 odsto, a sada je ispod jedan odsto. Kina je 2007. zabeležila privredni rast od neverovatnih 14,2 odsto, Indija 10,1 odsto, Rusija 8,5 odsto, a Brazil 6,5 odsto.
MMF ove godine očekuje rast od 7,8 odsto u Kini, 5,6 odsto u Indiji i svega 2,5 odsto u Rusiji i Brazilu.
Pored datih zemalja, Goldman Saks je sastavio listu "sledećih 11" koje imaju impresivan potencijal za rast. Među njima su Bangladeš, Indonezija, Meksiko, Nigerija i Turska. Potencijal tih zemalja, međutim, nije za poređenje sa potenicijalom koji su imale zemlje BRIK.
Ceo svet, ocenjuje Ekonomist, ima manje potencijala za rast nego ranije. Najnaseljenije zemlje više nisu toliko siromašne, a siromašne zemlje nisu više toliko naseljene. Svetska ekonomija je sada mnogo veća nego što je nekada bila, gotovo dvostruko veća nego 1992, prema podacima MMF-a.
To znači da i BRIK i "novih 11" moraju mnogo više da uvećaju proizvodnju da bi ostvarile ekonomski rast koji je beležen krajem 1990-ih i tokom 2000-ih.
Niži privredni rast mogao bi da natera lidere da se fokusiraju na bližu saradnju i veću liberalizaciju. Era BRIK-a odvijala se u odsustvu značajnije trgovinske liberalizacije, a trgovina je cvetala.
Međutim, postoje i strahovanja da bi stvari mogle da krenu i drugim tokom. Bogate zemlje sve su opreznije po pitanju globalizacije i sve su više zainteresovane za očuvanje svoje izvozne konkurentnosti.
Pre jednog veka, poslednji pokret trgovinske integracije završen je ratom i pokrenuo generaciju ekonomskog nacionalizma i međunarodnih konflikta. Nedavno povećanje broja regionalnih trgovinskih sporazuma moglo bi da bude znak kretanja ka rascepkavanju globalne ekonomije.
Napredak privreda u usponu će se nastaviti, ali čini se da je najdramatičnija faza rasta pri kraju. Stopa napretka BDP-a BRIK je usporila, a priroda njihovog rasta se menja i imaće manji direktni uticaj na ostatak sveta.
Džinovi u usponu postaće još veći, ali njihov "korak" više neće tresti Zemlju kao što je nekada bio slučaj. Da li će svet nastaviti sa impozantom erom rasta zavisiće velikim delom od toga da li će novi džinovi krenuti putem veće globalne saradnje ili će posrnuti, pasti ili se, u najgorem slučaju, sukobiti, zaključuje Ekonomist.
Pogledaj vesti o: London
