Izvor: RTS, 08.Maj.2014, 01:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krah rata protiv droge?
Izveštaj Londonske ekonomske škole o ratovima protiv narko-kartela u svetu ozbiljno dovodi u pitanje opšteprihvaćenu politiku suzbijanja trgovine opijatima. Prenatrpani zatvori i osuđenici koji su zavisni od narkotika, kao i ogroman rast stope nasilja u zemljama gde se vodi rat protiv narko-kartela, posledice su takve politike, navodi su izveštaja koji prenosi "Ekonomist".
Kako navodi britanski Ekonomist, izveštaj sadrži niz poglavlja o politici prema suzbijanju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << trgovine narkoticima i predočava ubedljive dokaze o ogromnim troškovima opšte prohibicije.
U zemljama koje su primarni potrošači narkotika, najviše Sjedinjene Američke Države, tvrdokorna politika oličena je u masovnim zatvorskim kaznama. Osuđujuće presude u vezi sa narkoticima imaju udeo od 40 odsto od devet miliona ljudi u svetu koji služe zatvorske kazne.
Kako se navodi u izveštaju, takva politika ima značajne posledice i na zdravstveni sistem.
Između 70 i 85 odsto zatvorenika u SAD potrebna je neka vrsta odvikavanja od upotrebe narkotika. Ali, pošto je često ta terapija neadekvatna, oni koji odsluže svoju kaznu, a razvili su nisku toleranciju na opijate, uzmu preveliku dozu narkotika ubrzo pošto napuste zatvor.
U zemljama koje su prvenstveno proizvođači narkotika, rat protiv narko-kartela doveo je do ogromnog porasta nasilja. Za četiri godine od kada je meksički predsednik Felipe Kalderon proglasio opšti rat protiv narko-kartela, stopa ubistava u toj zemlji porasla je tri puta.
Slična spirala nasilja zadesila je i Kolumbiju na početku napora da se obuzda trgovina narkoticima. Urednik izveštaja Džon Kolins smatra da primarni cilj politike prema narkoticima treba da bude smanjenje štete. "Brojanje mrtvih je mnogo bolje merilo uspeha borbe protiv trgovine narkoticima nego koliko kilograma kokaina je zaplenjeno", ističe Kolins.
"Depenalizacija" narkotika
Maurisio Lopez Boniljo, ministar unutrašnjih poslova Gvatemale, jedne od zemalja Latinske Amerike, koje se otvoreno protive staroj politici rata protiv narko-kartela rekao je da će ovaj izveštaj predstaviti predsedniku Otu Perezu Molini, koji će biti koristan za poziv na novu međunarodnu debatu o narkoticima.
Iako se to u nekim krugovima tumači kao poziv na legalizaciju droga, Lopez Boniljo ga opisuje kao "depenalizaciju", što bi bio prvi korak.
Prema njegovim rečima, to ne znači da bi se odustalo od borbe protiv droge, već bi ona postala efikasnija.
Posebna komisija bavi se tim pitanjem u Gvatemali, koja razmatra kontrolisanu proizvodnju opijata u medicinske svrhe.
Kako ocenjuje britanski list, situacija u tranzitnim zemljama zaista će se popraviti, ako se ta promena desi duž celog lanca snabdevanja. Neke stvari pokazuju određene pomake.
Pored gvatemalskog ministra, i predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos najavio je promenu politike prema narkoticima, rekavši da je rat protiv droge propao.
Vlada Urugvaja juče je potpisala zakon kojim se reguliše legalno trižište marihuane. Čak su i SAD omekšale svoj stav, legalizujući marihuanu u saveznim državama Kolorado i Vašington.
Ekonomist zaključuje da izveštaj postaje zanimljiviji u svetlu najavljenih promena politike prema narkoticima.
Pogledaj vesti o: London
