Izvor: Politika, 24.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontroverze Demijena Hersta
Herst je i jedan od umetnika na skandal izložbi „Telesnost i seksualnost”, koja je finansirana privatnim donacijama, otvorena u bečkoj Votiv crkvi
Prošlo je dve godine od Herstove izložbe „Dve nedelje, jedno leto” u londonskom „Vajt kjubu”, koju su engleski kritičari izmasakrirali. Izložba je bazirana na novoj, slikarskoj fazi koju je Herst započeo krajem prve decenije ovog veka. Najverovatnija pretpostavka za Herstovu želju da sada izlaže u Arnulf Rajner muzeju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Badenu je nastojanje da se otrese loše kritike svojih likovnih pokušaja na nultoj tački, van granica Velike Britanije.
Od 2007, Herst je iz svog studija u Londonu počeo da se povlači na farmu u Devonu, na kojoj i dalje slika pejzaže i mrtve prirode sa prepoznatljivim motivima iz radova koji su ga proslavili: na mrkim, uglavnom plavim podlogama, vide se čeljusti ajkula, preparirane ptice, leptiri i tegle sa formalinom u kojima plutaju fetusi nerođenih beba. Još neotvoreni pupoljci drveta trešnje koje Herst koristi kao simbol prolaznosti života (verovatno i slave), deluju kao strana tela na haotičnim kompozicijama.
Tridesetak izloženih ulja na platnu pripada istoj seriji radova koju je kritičar „Gardijana” Džonatan Džons svojevremeno uporedio sa „sentimentalnim slikama pustinjskih scena” Saifa el Islama Gadafija, sina pokojnog libijskog diktatora. Paradoks je da je Herst u Velikoj Britaniji i van nje najviše slavljen zbog umetničkih dela na kojima, sem idejno, uopšte ne radi sam – poznato je da je oko njega okupljen veliki tim asistenata koji je angažovan na genezi projekata od početne do završne faze. O nekadašnjoj zvezdi „Mladih britanskih umetnika” čija je samostalna izložba u galeriji Friz 1988. maltene definisala čitav ovaj pokret, danas se ne može razmišljati van konteksta njegovih ekstravagantnih, dramatičnih radova kao što su „Fizičke nemogućnosti smrti u umu nekog živog” (velika, mrtva ajkula u akvarijumu napunjenom formalinom), „Hiljadu godina” (kravlja glava prekrivena rojem muva za koju mu je Lusjan Frojd rekao: „Mislim da ste, dragi moj, počeli od poslednjeg akta”) ili lobanje optočene dijamantima u vrednosti od 14 miliona funti,„Za ljubav Boga”(2007), koja je prodata za sedmostruku sumu.
„Da li su nove slike Demijena Hersta zaista toliko loše”, zapitala se povodom Herstove retrospektive u „Tejt modernu” 2012. Kolin Milijard, citirajući neke od najmalicioznijih recenzija iz britanske štampe i sama naposletku dolazeći do zaključka, kako jedna od ključnih figura „Mladih britanskih umetnika” jednostavno ne zna da slika.
Publika se, međutim, nije pokazala preterano zainteresovanom za mišljenje eksperata povodom jednog segmenta Herstovog stvaralaštva i pomenuta retrospektiva, otvorena paralelno sa Letnjim olimpijskim igrama u Londonu, bila je najposećenija solo izložba u „Tejtu” i druga po interesovanju javnosti u istoriji ove galerije.
Videvši izložene radove, naša presuda je da nije sve toliko crno u kući Herst, ali da nije ni toliko svetlo da bi se izjednačilo sa slikarskom prefinjenošću Arnulfa Rajnera umetnika bliskog bečkog akcionizmu, po kome muzej nosi ime.
Na izložbi „Telesnost i seksualnost” Herst je predstavljen samo jednim radom – „Svetim Bartolomejem odrane kože”. Umetnik nastavlja tradiciju dramatičnosti kako delom, tako kontroverzom koju ova izložba svojom tematikom i, prevashodno, mestom postavke, od početka izaziva.
Marina Rihter
objavljeno: 25.05.2014
Pogledaj vesti o: London
