Izvor: S media, 24.Maj.2010, 11:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je najgore prošao u uslovima dugovanja?
Istočnoevropske zemlje i dalje veruju u evro uprkos poremećajima nastalim zbog budžetske prezaduženosti, piše u autorskoj analizi evropskih finansija i krize evrozone u današnjem izdanju londonski "Fajnenšel tajms" (FT).
Najbolje su prošle članice Evropske Unije (EU) koje nisu u evrozoni niti su vezale svoje valute za evro, poput Poljske i Češke - objašnjava analitičar FT-ja.
Takodje, fiskalno stanje u osam zemalja srednje i istočne Evrope koje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << su članice EU ali nisu usvojile evro kao svoju valutu - je finansijski "mnogo zdravije" nego u postojećim članicama evrozone, zaključuje analitičar FT-ja.
S druge strane, zemlje koje žele da usvoje evro, bilo da jesu ili nisu u EU, već imaju velike dugove u evrima i delimično "evro-izirane" privrede.
Kao primer za to on navodi Hrvatsku - dok Bugarsku i Letoniju navodi kao primere zemalja koje su vezale svoje valute za evro i zato prolaze kroz bolan period.
One to trpe upravo da bi zadržale vezanost svojih valuta za evro i tako se približile ulasku u evrozonu.
FT-jev dopisnik iz Belina javlja, a londonski radio Bi Bi Si prenosi, da je vlada Angele Merkel predložila godišnje uštede u budžetu od čak deset milijardi evra, uz ocenu da će ta mera verovatno šokirati zemlje evrozone.
U izveštaju iz Italije, FT objašnjava da se vlada u Rimu bori da uspostavi kontrolu nad budžetima svojih regiona, takodje pritisnutih dugovima - i to u trentuku dok EU ulaže napore da nametnu fiskalnu disciplinu Grčkoj kako bi mogla da otplaćuje svoj ogromni državni dug.
