Izvor: S media, 25.Okt.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književnik Igor Marojević u londonskom "Fri vord centru"
U londonskom "Fri vord centru", održana je diskusija "Književne tranzicije u bivšoj Jugoslaviji" u kojoj je učestvovao i srpski pisac Igor Marojević koji u Velikoj Britaniji boravi u okviru programa "PEN-ov atlas svetske književnosti".
Pri "Fri vord centru" deluju književni konzorcijum engleskog PEN-a, časopisa "Indeks on sensoršip", izdavačke kuće "Dolki arhiv" i "Artikla 19" i još pet prestižnih engleskih institucija koje se bave promocijom književnosti i ljudskim >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pravima, naveo je Marojević u telefonskoj izjavi Tanjugu.
Prema Marojevićevim rečima, njegov boravak u Velikoj Britaniji kao gosta britanskog PEN-a ima za cilj da relevantnim učesnicima kulturnog života u Londonu predstavi značajne, a u Engleskoj još neprevodjene autore.
Pre početka razgovora, hrvatsko-britanska spisateljica i funkcionerka PEN-a Andrea Pisac upoznala je sagovornike s načinom na koji je klasični istorijski roman na Balkanu zloupotrebljavan 90-ih u političke svrhe.
On je kao kontrast takvom pisanju predstavila projekt Marojevićeve "Etnofikcije", petoknjižja u nastajanju sa do sada dva objavljena romana ("Žega", "Šnit").
Osim o tom delu svog opusa, Marojević je na pitanja istaknutih kulturnih poslenika odgovarao na teme pozicije pisca u tranzicionom društvu, praktične primene slobode govora i, uopšte, o uticaju kulturno-političkog konteksta na književnu scenu.
Na pitanje kako misli da bi zapadne institucije mogle da pomognu poboljšanju slobode govora u Srbiji, Marojević je odgovorio da društvo uvek sebi stvori uslove za ono što mu je istinski potrebno, što znači da gotovo svako društvo zaslužuje sebe takvo kakvo jeste. Prema Marojevićevim rečima, on je objasnio učesniicma ovog razgovora da on o Srbiji i njenoj književnoj, kulturnoj i političkoj sceni govori uvek isto, bez obzira na to da li nastupa u Beogradu, Zagrebu, Barseloni ili Londonu.
On smatra da je potrebno da objasni da je pozvan u London "kao stvaralac a ne kao zastupnik ovog ili ovog trenda ili neke društvene institucije, ali da je svestan svog okruženja i svog mesta u njemu". Marojević je autor pet romana i po dve drame i knjige pripovedaka, a njegova dela su do sada prevodjena na španski, portugalski, katalonski i makedonski jezik, dok su se priče našle u antologijama na nemačkom, italijanskom, češkom, madjarskom i još nekoliko jezika.
