Izvor: Politika, 24.Feb.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kleš” apokalipsa
Pank muzika bila je, u suštini, jednostavna, ali sa jasno izraženom buntovničkom porukom
„Strašan je osećaj kada si na nekakvoj nizbrdici, kliziš nadole i uzalud zarivaš nokte u blato pokušavajući da zaustaviš pad. A nigde u blizini nema nikoga ko bi ti pritekao u pomoć”. Ovim rečima je Džo Stramer, iz pank grupe „Kleš”, opisao svoje raspoloženje s kraja sedamdesetih godina, kada je pisao kompoziciju „ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << London zove”.
A bilo je to, po njemu, apokaliptično vreme, Temza je pretila da potopi centralni deo britanske prestonice, dogodila se tragedija u nuklearnoj elektrani „Tri milje”, a policija je bila spremna da u momentu odgovori na svaki pokušaj iskazivanja socijalnog nezadovoljstva. Naravno, ima tu i elemenata nezadovoljstva članova benda sopstvenom finansijskom situacijom, kao i strepnjom da se era panka ubrzano bliži kraju.
I sve pomenuto izraženo u muzičkom maniru, nastalom u periodu 1974–1976. u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji. Izrastao iz, takozvanog, garaž-roka i sličnih stilova, pank je, u suštini, bio jednostavna muzika, ali sa jasno izraženim buntovničkim porukama. Tačnije, sa precizno artikulisanim besom koji je tinjao u tadašnjoj mladoj generaciji, nespremnoj da se emotivno vezuje za poruke koje je pružala prethodna faza rok muzike.
Otud kod Stramera fraza: „Folirantsku bitlmaniju smo isprašili”, iako su uzori pankera bile upravo grupe Bitlsere, poput „Kinks” ili „Hu”. Uz to, u trenutku kada se pojavio pank, muzička scena je bila preplavljena „prezaslađenim” hitovima, uglavnom pristiglim sa američkog tržišta, izuzetno produciranim i odsviranim, ali bez trunke socijalne energije koju su pokrenuli rok stvaraoci iz šezdesetih godina.
Pesma „London zove” je snimljena 1979. u okviru istoimenog albuma. Mnogi su ovu kompoziciju ocenili kao nešto najlepše što je grupa „Kleš” ikada uradila. A uz „Ramonse”, „Seks pistols” i druge bendove tog vremena, oni su iz korena, i sa ogromnom iskrenošću, menjali rok izraz.
„Kleš” su u originalnoj postavi činili: Džoe Stramer, pevač i gitarista, Mik Džons, gitarista i pevač, Pol Simonon, basista i bubnjari Teri Čajms i Niki Hedon.
U njihovoj muzici bilo je mnogo političke provokacije, eksperimenta i buntovništva. Izdavačka kompanija „Si-Bi-Es”, za koju su snimali, promovisala ih je čak kao – „Jedini britanski bend koji vredi”. Koliko je izdavač verovao u njih svedoči i to što su im za prvi ekskluzivni ugovor isplatili čak 100.000 funti. Ovo je bila ogromna suma za bend koji je do tada odradio jedva tridesetak svirki, i to ni u jednoj prilici kao posebna atrakcija.
Mediji su bili surovi. Objavili su da su se „Kleš” prodali establišmentu. Jedan kritičar je otišao korak dalje sa konstatacijom: „Pank je umro onoga dana kada su ’Kleš’ potpisali za Si-Bi-Es”.
Ipak, prema rečima jednog od ljudi iz neposrednog okruženja grupe, bio je to klasičan primer ugovora kakav ni jedan bend ne bi smeo da potpiše. „Kleš su morali sve sami da plaćaju, od organizacije koncerata i turneja i promocija istih, do iznajmljivanja studija za snimanje”. Uz to, „Si-Bi-Es” je odbio da izda njihov prvi album u SAD ocenivši ga – „preterano sirovim” za američko slušateljstvo.
Na dodeli nagrade „Gremi” 2003. u znak sećanja na tada već preminulog Džoa Stramera odsvirana je kompozicija „London zove”. Bend koji ju je izveo činili su: Brus Springstin, Elvis Kostelo, Dejv Grol, Stiv van Zant, Pit Tomas i Toni Kenel.
----------------------------------------------------------------
London zove
London zove udaljene gradove
Rat je objavljen i bitka se približava
London zove podzemlje
Izađite iz straćara, momci i devojke
London zove, ne gledajte u nas
Folirantsku bitlmaniju smo isprašili
London zove, mi nemamo taj ritam
Osim za prsten na policijskoj palici
Nastupa ledeno doba, sunce izdiše
Sledi otapanje i loša žetva
Motori posustaju, ali ne plašim se
Jer London tone, a ja živim pored reke
London zove zonu imitacija
Zaboravi brate, možeš to i sam
London zove zombije smrti
Ne suzdržavaj se, udahni ponovo
London zove, a ja neću da ćutim
Ali dok smo pričali video sam da posustaješ
London zove, jer nemamo vrhunce
Osim onoga žutookog
Sledi otapanje i loša žetva
Motori posustaju, ali ne plašim se
Nuklearna omaška, ali ne plašim se
Jer London tone, a ja živim pored reke
I pazi ovo,
London zove, da i ja sam bio tu
I znaš šta su rekli – da, nešto je i istina
London zove i na kraju poziva
Nakon svega, zar nećeš da mi se nasmešiš
London zove,
Nikada se nisam osećao tako, tako, tako…
Slobodan Samardžija
objavljeno: 25.02.2013.
