Izvor: Politika, 21.Apr.2012, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karta podzemnih voda za spas Afrike
Britanski naučnici ustanovili su da se ispod Crnog kontinenta nalaze velike količine vode, što bi moglo da reši problem 300 miliona ljudi
Opštepoznat po sušnim predelima, afrički kontinent zapravo leži na vodi, tvrde naučnici. Ekipa Britanskog geološkog instituta i Univerzitetskog koledža Londona zajednički je napravila do sada najdetaljniju mapu Afrike na kojoj su prikazani raspored i potencijali ovog skrivenog resursa, prenosi Bi-Bi-Si.
Na Crnom kontinentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 300 miliona ljudi nema pristup čistoj vodi za piće, a u budućnosti se očekuje da se ovaj problem dodatno pogorša kako bude rastao broj stanovnika i potreba za navodnjavanjem useva.
Sada su naučnici prvi put izvršili analizu celog kontinenta i vode skrivene u akviferima, podzemnim slojevima poroznih stena, peska ili šljunka u kojima se voda deponuje i iz kojih se može crpeti.
Helen Bosnor, jedna od autora istraživanja, nada se da će nova mapa mnogima otvoriti oči i ukazati na potencijale.
„Najviše vodenih rezervoara je na severu Afrike: u Libiji, Alžiru i Čadu”, kaže dr Bosnor.
Zbog velikih klimatskih promena koje su tokom vekova pretvorile Saharu u pustinju, mnogi podzemni rezervoari su se poslednji put napunili pre više od 5.000 godina.
Istraživači su napravili mapu na osnovu postojećih hidrogeografskih karti nacionalnih vlada i 283 studije akvifera.
Oni ističu da nova mapa pokazuju da mnoge zemlje koje su trenutno ocenjene kao „siromašne vodom” poseduju značajne rezerve podzemnih voda.
Nisu ipak sigurni koji je najbolji način da se stigne do ovih skrivenih resursa i nagoveštavaju da velike bušotine možda ne bi bile dobro rešenje.
„Ne bi trebalo praviti velike bušotine dok se potpuno ne upozna stanje podzemnih voda. Manje bušotine za dostavljanje vode ruralnim područjima bi bile puno uspešnije”, rekao je za Bi-Bi-Si Alan Mekdonald, vođa istraživanja.
Budući da se mnogi rezervoari nisu punili zbog nedostatka kiše, naučnici se brinu da bi velike bušotine dovele do brzog trošenja resursa.
Helen Bosnor ističe da sporije crpljenje često može da bude efikasnije.
„Širom podsaharske Afrike ima dosta akvifera sa manjim zalihama. Međutim, naša istraživanja pokazuju da uz pažljivu eksploataciju i gradnju pod Afrikom ima dovoljno rezervi za piće i navodnjavanje”, kaže britanska naučnica.
Istraživači tvrde da su rezerve dovoljne da izdrže klimatske promene.
„Čak i u akviferima, sa veoma malim rezervama, u polupustinjskim oblastima sa veoma malo padavina, podzemne vode imaju vreme zadržavanja od 20 do 70 godina. To znači da bi uz umerenu stopu crpljenja za potrebe vode za piće i navodnjavanje, podzemni rezervoari i dalje biti otporni na klimatske promene”, smatra dr Bosnor.
J. J. K.
objavljeno: 21.04.2012
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
