Izvor: S media, 14.Nov.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kapitalizam sve manje popularan
Pad Berlinskog zida je jedan od najvažnijih političkih događaja u poslednjih pedesetak godina. Tog trenutka je spaseno nekoliko desetina miliona ljudi iz okova komunizma, a završen je i hladni rat koji je mogao da kulminira nuklearnim sukobom, piše novi londonski "Ekonomist". Ali dodaje ugledni časopis, "tadašnja vizija o novom svetskom poretku koji će doneti dugoočekivani globalni mir nije se ostvarila".
U tih 20 godina svet se zaista duboko izmenio, a zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << iza "gvozdene zavese" doživele su ekonomski i politički procvat. Iako su se evropske države iz bivšeg komunističkog režima mahom opredelile za demokratiju i ekonomske i političke slobode, u nekim zemljama, poput Kine, Rusije i pojedinih arapskih država, i dalje vlada autokratija. Poštovanje ljudskih prava u tim zemljama je još daleko od ideala koje nameće Zapad, piše "Ekonomist". Iako se u Kini, na primer, sloboda vidi u ekonomiji, što pokazuje i sve veći broj novopečenih bogataša, političke slobode daleko od su onih u zapadnom svetu. Čak ni internet tamo nije slobodan. Ali ni Zapad nije pošteđen od bolesti modernog društva, "njega je pogodio kapitalizam", piše "Ekonomist". Iako je reč o ideologiji koja pre svega pretpostavlja slobodu kapitala, odvela je svet u finansijsku krizu koja je rezultirala ekonomskom zavisnošću od para iz budžeta, bilo za posrnule finansijske gigante ili milione i milione nezaposlenih. Politički sigurni Amerikanci postali su ekonomski bogalji. "Ko uopšte može danas da proceni koje je od dva zla gore", pita "Ekonomist", navodeći kako mediji širom sveta traže odgovornost bankara za krizu zbog koje su milioni ostali bez posla, "što i te kako podseća na grehe komunizma, koji nije bez posla ostavio samo nekoliko miliona ljudi, nego je osiromašio kompletnu srednju klasu".
Istovremeno, "Gardijan" piše kako je finansijska kriza koju su izazvale zapadne finansijske institucije najteže pogodila bivše komunističke države. "Zapadne banke i kompanije u centralnoj Evropi godinama su ostvarivale velike profite, a sada se suzdržavaju da nas podrže", citira londonski list Danijela Bebešija, ekonomskog analitičara pri najvećoj stranoj banci u Mađarskoj. "Ako jedna od naših zemalja propadne, to će postati zarazno. Bićemo svedoci domino efekta", kaže Bebeši. Nove demokratije i tržišne ekonomije u regionu su 2009. u grubom buđenju, najvećem šoku od prelaska sa sovjetskog komunizma na zapadni kapitalizam, piše "Gardijan" i citira EBRD koja je prošle nedelje objavila kako "nema sumnje da je region u dubokoj krizi". EBRD dodaje kako je to najgori pad autputa od velike recesije koja je došla posle kraja komunizma.
A čak tri sveža istraživanja pokazuju da se razočaranje kapitalizmom širi u svetu 20 godina posle pada Berlinskog zida. Anketa koju je u upravo objavio BBC pokazuje da samo 11 odsto ispitanih u 27 zemalja misli da je kapitalistička privreda delotvorna, a od tog broja čak njih 51 odsto veruje da je valja reformisati i više regulisati. U samo dve države, SAD (25 odsto) i Pakistanu (21 odsto), anketirani smatraju da kapitalizam dobro funkcioniše u sadašnjem obliku. Ova anketa je sprovedena između 19. juna i 13. oktobra i obuhvatila je 29.033 osobe. Jedva nešto više od polovine ispitanih odobrava raspad ŠSR-a (njih 54 odsto), dok 22 odsto ispitanih drži da je "to bilo loše". Da je to bio dobar potez smatraju najviše Amerikanci, njih 81 odsto, a slede ih Poljaci (80 odsto), Nemci (79 odsto) i Česi (63 odsto). Naprotiv, na istoku 61 odsto Rusa i 54 odsto Ukrajinaca žali za raspadom ŠSR-a. Generalno, 23 odsto ispitanih drži da je sadašnji kapitalizam nepopravljivo loš i da je potreban novi model. Tako misli najveći broj Francuza (43 odsto), a slede Meksikanci (38 odsto) i Brazilci (35 odsto). Većina ispitanih u 17 od 27 zemalja traži veću regulaciju finansijskog sveta. Najviše se za to zauzimaju Brazilci (87 odsto), a slede Čileanci, Francuzi, Španci i Kinezi (po 71 odsto).
Istovremeno, anketa Istraživačkog centra "Pev" pokazala je da su kapitalizam i demokratija izgubili na popularnosti u bivšim sovjetskim republikama istočne i srednje Evrope "gde su se ljudi ekonomski bolje osećali za vreme komunizma". Procenat ljudi koji odobravaju demokratiju izrazito je niži u bivšem sovjetskom bloku nego što je to pokazala slična anketa iz 1991. godine, navodi "Pev". Najveća promena je u Ukrajini, gde samo 30 odsto ispitanih podržava prelazak u višestranački sistem za razliku od 72 odsto iz 1991. godine. U istočnoj Nemačkoj 85 odsto anketiranih podržava prelazak u demokratiju, što je pad od šest indeksnih poena u odnosu na 1991. godinu. U Bugarskoj je ta podrška pala za 24 odsto, u Litvaniji 20 odsto, u Mađarskoj 18 odsto, a u Rusiji šest odsto. Udeo onih koji sada podržavaju prelazak na tržišnu ekonomiju u Mađarskoj pao je za 34 odsto, a u Litvaniji za 26 odsto. Kapitalizam u Ukrajini podržava samo 36 odsto ispitanih, što je pad od 16 odsto u odnosu na 1991. godinu. Samo Poljaci (47 odsto) i Česi (45 odsto) kažu kako je ekonomska situacija bolja danas nego 1991. godine.
Na kraju, samo 53 odsto Amerikanaca veruje da je kapitalizam bolji sistem od socijalizma, pokazuje istraživanje agencije Rasmusen, rađeno leta ove godine. Čak 20 odsto ispitanih stanovnika SAD smatra da je socijalizam bolji sistem, dok 27 odsto nije sigurno koji je sistem bolji. Još jednom se potvrdilo da su mlađe generacije više idealističke, jer među mlađima od 30 godina 37 odsto preferira kapitalizam, 33 socijalizam, a 30 odsto je neopredeljeno. Među demokratima, 30 odsto ispitanih podržava socijalizam, navodi Rasmusen.
Iskreno, draga, nije me briga!
Vodeće američke banke isplaćivanjem rekordnih bonusa ne mare previše za finansijske probleme većine američkih građana. Prema procenama analitičara, Goldman Saks, Morgan Stenli i DžPMorgan Čejz će ove godine isplatiti 30 milijardi dolara bonusa zaposlenima, 60 odsto više nego lane. Ovogodišnji iznos veći je i od dosadašnjeg rekorda od 26,8 milijardi dolara iz 2007. godine. Iznos bonusa biće podeljen među 120.000 zaposlenih, što bi značilo da će svaki od njih dobiti dodatnih 250.400 dolara. Za poređenje, prosečni godišnji prihod američkog domaćinstva kreće se oko 50.000 dolara, navodi Blumberg. "Volstrit počinje da liči na Klerka Gebla u 'Prohujalo s vihorom'", rekao je analitičar Pol Hodžson povodom sve brojnijih protesta građana SAD protiv bankarskih bonusa, a ciljajući na poznati citat iz tog filma "Iskreno, draga, nije me briga"! Hodžson poentira: "Ne čini se da su politički pritisak, katastrofalan medijski odjek, zavist, rastuća nezaposlenost i zaplena domova građanima dovoljni da bilo ko od tih ljudi odbije bonuse."
.jpg)
