Izvor: Politika, 29.Feb.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamp evakuisan, ideje ne
Pokretu „okupatora” nije odzvonilo, iako policija evakuiše kampove, već se, pošto je dobio globalnu širinu, sprema za nove strategije u maju
Svonila su zvona na Katedrali Svetog Pavla dok su redari i policajci odnosili demonstrante sa londonskog trga, trudeći se da konačnu sudsku odluku o evakuaciji kampa „okupatora Londona” obave bez nasilja i preterane medijske buke. Ovo drugo im nije uspelo jer, sve što je danas u svetu povezano sa demonstrantima protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << diktata finansijskih institucija – dobija direktni medijski prenos.
Kamperi su rasterani posle četvoroipomesečne okupacije, ali u Šefildu, na primer, niče novo šatorsko naselje. Tako je i u Americi. Taman se raščisti Zukoti park pored Volstrita, nikne novi kamp u Filadelfiji, Njuarku, Denveru, Sijetlu, pored neke megaprodavnice, ispred kuće koju zbog neplaćenih dugova bankari hoće da uzmu za sebe, na školama i univerzitetima širom Španije, u medicinskim ustanovama. Pokretu svakako nije odzvonilo, iako su zvona Katedrale Svetog Pavla simbolično ispraćala društvance koje je na londonskom trgu uspešno prezimilo. I zabavljalo se skrećući pažnju na sebe.
Praktično, policija i sud su im učinili uslugu, jer i sami su hteli uskoro da se pokupe sa trga i krenu u nešto novo. Ovim su dobili novi podstrek i novu medijsku pažnju. Svi ih pitaju šta dalje.
Odgovor na ovo pitanje danas traži bar hiljadu većih uličnih skupština u 82 države sveta, a gotovo da nema više nijednog većeg američkog ili evropskog lista koji na svoj sajt nije okačio interaktivnu mapu sa gusto načičkanim tačkicama. Sve su to mesta u kome se neka akcija „okupatora” upravo završila ili tek otpočela.
„Prvo moramo da se odmorimo, da napunimo baterije posle zimskog kampovanja, da proučimo lekcije koje smo izvukli iz uličnih skupština, i krećemo dalje”, kaže za londonski „Gardijan” jedan demonstrant koji važi za portparola ovog dela britanskog pokreta.
Naravno, kako ističu mnogi analitičari sa evropske obale i sa druge strane Atlantika, pokret je uspeo da prodre u ceo svet, zbog očigledne globalne krize ideja i demokratskih institucija koje su podlegle diktatu bankara i ekonomskih aranžmana. Protestantima na ruku ide moderna tehnologija, pa su ideje i taktike za ovaj protest lako prenosive, umrežavaju se u svim podnebljima i spontano se stvaraju nove.
„Maj nam je najomiljeniji mesec”, kaže jedan od anonimnih glasnogovornika, jer „okupatori” za sada odolevaju pozivima da stvore strukturu svojih vođa sa imenom i prezimenom, već insistiraju na ličnoj anonimnosti. U maju prošle godine je nikao pokret indignadosa, u Madridu, kada je i otpočelo nešto što se potom nazvalo „evropskim prolećem i letom”, a sva je prilika da će tek ove godine, usled zaoštrenih mera štednje kojim se ukidaju sve beneficije socijalno odgovorne države, maj biti mnogo burniji od prošlogodišnjeg.
U Americi se više ne spori da se tema koju propagiraju „okupatori” zaista tiče 99 odsto stanovništva i da je vreme idealno za akciju. Retorika demonstranata protiv Volstrita ušla je u predizbornu kampanju republikanaca pa i samog predsednika Baraka Obame. Svi bi hteli da ih privuku na svoju stranu.
Za sada, oni se ne opredeljuju, ni u Evropi ni u Americi. Pobijaju da se priklanjaju levim partijama, a upravo se u Španiji, kada je pokret bio u najvećem usponu, pokazalo na izborima da je konzervativna stranka dobila apsolutnu većinu.
Nezadovoljnici u stvari traže promenu sistema, „istinskiju demokratiju”, ali od samog početka se govori da sve što preduzimaju više liči na anarhiju. Novi maj je blizu, sada kada je dobio širinu, zvona zvone da pokret najzad napravi bar neku opipljiviju strukturu, ako ne i hijerarhijski establišment u koji inače nema poverenja.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 01.03.2012.
