Izvor: Politika, 24.Okt.2013, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameron pokušava da „zauzda” medije
Za najavljeno regulatorno telo koje vlada želi da im nametne britanski listovi tvrde da nije ništa drugo nego mešanje politike u rad medija
Britanska štampa najavljuje da će pred Evropskim sudom za ljudska prava pokrenuti spor protiv svoje vlade ako London istraje u nameri da kazni sve novine koje ne prihvate buduće regulatorno telo. Udruženja izdavača i medijske organizacije ističu da ih političari nisu konsultovali kada su odlučili da formiraju novo regulatorno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << telo jer to liči na nedopustivo mešanje politike u rad novina.
Ova organizacija za nadzor britanskih listova predviđena je u okviru poslednjih mera vlade koje će, kako javlja „Gardijan”, i formalno biti potvrđene 30. oktobra. Novine, međutim, odbijaju da se povinuju najavljenim promenama jer imaju samoregulatorno telo i ne žele upliv države u svoje poslove.
Ostrvska štampa poznata je po izuzetnoj slobodi govora koja joj je davala za pravo da izveštava o velikim domaćim i stranim skandalima, uključujući aferu „Vikiliks” i saznanja do kojih je došao američki uzbunjivač Edvard Snouden. Zahvaljujući istraživačkom radu tamošnjih reportera, britanska i svetska javnost čitala je o mnogobrojnim nepočinstvima u ratovima u Avganistanu i Iraku.
Međutim, ta ista javnost umela je da bude i zgrožena pisanjem engleskih tabloida koji do informacija često dolaze na nedozvoljen način. Najveći gnev na sebe navukle su jedne „žute novine” iz medijskog carstva Ruperta Merdoka koje su prisluškivale telefone nestale dece, filmskih zvezda i na hiljade drugih ličnosti. „Njuz ov d vrld” (News of the World) nije preživeo ovaj skandal, ali se čini da za grehe ovog tabloida ugašenog pre dve godine sada ispaštaju i ozbiljni listovi na Ostrvu.
Upravo je zbog ovog slučaja vlada 2011. osnovala takozvanu Levesonovu komisiju koja je ispitivala rad britanske štampe. Predloženo uređenje medijskog prostora proizlazi baš iz prošlogodišnjih zaključaka lorda Levesona – on je smatrao da je Britaniji potrebna bolja zaštita žrtava neprofesionalnog izveštavanja. O telu su se o martu dogovorili lideri tri najveće stranke, premijer Dejvid Kameron (konzervativac), njegov zamenik Nik Kleg (liberalni demokrata) i vođa opozicije Ed Miliband (laburista).
Prema tom dogovoru, novine će morati da pristupe najavljenom regulatornom telu inače će biti novčano kažnjene. Kada budu objavljivale izvinjenja, ona će morati da budu na prvoj strani. Za uvredu i klevetu plaćaće penale u vrednosti do milion funti. Čak i kada mediji dobiju spor na sudu, neće moći da traže pokrivanje sudskih troškova ako se pre toga nisu obratili regulatornom telu zarad pokušaja arbitraže.
Vlasnici „Dejli mejla”, „Sana” i „Dejli telegrafa” izrazili su „duboko razočaranje”, što je politički dogovor isključio one na koje se odnosi – medije. Za njih je ovo „neprihvatljiv nivo mešanja” političara u novinarstvo.
Britanski listovi su prišli vladi sa svojim predlozima o regulaciji štampe, ali Dauning strit ih je odbio. Kameron je odbacio predlog sedme sile uz primedbu da on sadrži „ozbiljne nedostatke”.
„Tajms” ocenjuje da je ovo „mračna epizoda za slobodu štampe u Britaniji”, ali je nejasno koliko će ta epizoda trajati – ne izgleda kao da se na medijskoj sceni razdanjuje. Pre se čini da je ovo samo još jedan front koji vlada otvara protiv medija.
Tako je letos zvanični London primorao „Gardijan” da uništi kompjuterske diskove sa Snoudenovim materijalima o špijunskim aktivnostima američkih obaveštajnih službi. Pre nekoliko dana premijer je iskoristio još jednu priliku za obračun sa ovim novinama – optužio ju je da je saradnjom sa Snoudenom ugrozila sigurnost Velike Britanije.
Većina britanskih listova ovim povodom piše da se netrpeljivost vlade prema sedmoj sili ne može shvatiti nikako drugačije nego kao pokušaj države da obeshrabri i oteža (kritičko) novinarstvo.
J. Stevanović
objavljeno: 24.10.2013.
