Izvor: Politika, 22.Avg.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameron naredio pritisak na „Gardijan”
Naredba da se unište dokumenti koje je list dobio od Edvarda Snoudena, stigla direktno iz kabineta britanskog premijera
Britanski premijer Dejvid Kameron je lično naložio zvaničnicima svog kabineta da pokušaju da spreče dnevni list „Gardijan” od daljeg objavljivanja otkrića o američkim i britanskim programima za nadzor komunikacija širom sveta, otkrila je agencija Rojters, pozivajući se na dva anonimna izvora. I londonski listovi „Independent” i „Dejli mejl” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su takođe došli do iste informacije, prema kojoj je Kameron naložio sekretaru svog kabineta ser Džeremiju Hejvudu „da se pozabavi ovim pitanjem”.
Ove informacije se u potpunosti uklapaju u tvrdnje glavnog urednika „Gardijana” Alana Rasbridžera da mu se u julu obratio „veoma visoki zvaničnik koji je tvrdio kako zastupa stavove premijera” te da mu je potom priprećeno da će „Gardijan” biti suočen sa pravnim merama ukoliko poverljive dokumente dobijene od bivšeg američkog obaveštajnog analitičara Edvarda Snoudena ne uništi u prisustvu obaveštajaca ili ih preda u ruke britanskim službenim organima.
Budući da je „Gardijan” Snoudenovu dokumentaciju u elektronskoj formi već preneo na servere van Britanije, Rasbridžer je pristao da se hard-diskovi, koji su sadržali podatke, razbiju čekićima u prisustvu dvojice agenata britanske obaveštajne službe.
Dok su svoje poteze britanske vlasti pravdale zabrinutošću da bi objavljivanje dokumenata američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) mogle da budu pretnja nacionalnoj bezbednosti Britanije, iz sveta stižu mnogobrojne kritike da se time ugrožava sloboda štampe.
Grupe za zaštitu ljudskih prava, poput Amnesti internešenela, optužile su britansku vladu za napad na slobodu štampe kroz više incidenata, među kojima se ističe i devetočasovno saslušanje Brazilca Dejvida Mirande na londonskom aerodromu „Hitrou”. Miranda je partner „Gardijanovog” autora Glena Grinvalda, koji već puna dva meseca otkriva nove detalje iz Snoudenovih dokumenata. Miranda je priveden pod sumnjom da kao Snoudenov kurir prenosi podatke u Rio de Žaneiro, odakle glavni izveštač lista Grinvald šalje nove izveštaje o toj aferi. Pritvoren je na osnovu člana sedam britanskog zakona o terorizmu, koji dozvoljava bezbednosnim agencijama da zadrže i ispituju pojedince na granicama, a Miranda je zadržan u granicama koje taj zakon predviđa.
„Ovo je primer kako vlada pokušava da suzbije slobodu štampe. Takođe, to ozbiljno podriva pravo javnosti da zna šta njena vlada radi sa njihovim ličnim i privatnim informacijama”, rekla je Tavanda Hondora, zamenik direktora Amnesti internešenela, dodajući da ako se sve ovo potvrdi, ove akcije će pokazati „britansko licemerje kada insistira na slobodi izražavanja u inostranstvu”.
Čak su se i vlasti Sjedinjenih Američkih Država, koje žele da sude Snoudenu, distancirale od britanskih poteza saopštivši da nemaju nikakve veze sa tim. Zvaničnici Bele kuće su rekli da bi bilo teško zamisliti da američke vlasti urade nešto slično, to jest da nekom američkom mediju unište hard-diskove.
Kritikama se pridružila i nemačka vlada navodeći da je zabrinuta za slobodu štampe u Velikoj Britaniji.
Nemački komesar za ljudska prava Markus Lening ocenio je, u intervjuu za „Berliner cajtung”, da je London „prekoračio crvenu liniju” u ovoj aferi.
„Ima razloga za zabrinutost. Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugu i jaku tradiciju poštovanja sloboda, ali način na koji su vlasti zadržale Mirandu na londonskom aerodromu smatram neprihvatljivim”, izjavio je Lening. „Britanske vlasti pravdaju zadržavanje tog mladića na aerodromu borbom protiv terorizma, ali to nema nikakve veze s terorizmom.”
Lining je istakao da su sloboda mišljenja i sloboda štampe osnovne vrednosti Evropske unije.
„Mi moramo da odbranimo te slobode u Evropi i svugde u svetu, mediji postoje da bi kontrolisali politike omogućavajući javnost informacija, i u to ne sme biti sumnje”, zaključio je Lening.
Rasbridžer je juče rekao da će list nastaviti „mukotrpno i strpljivo da izveštava o Snoudenovim dokumentima”.
„Razlika je u tome što nećemo to raditi u Londonu”, rekao je on, navodeći da je uništavanje poverljivih dokumenata bilo „besmisleno”, jer postoje kopije u Brazilu i Americi.
On je dodao da mu je bilo mnogo prihvatljivije da uništi hard-disk sa poverljivim dokumentima nego da ih preda vlastima, to jest američkoj NSA, za koju je radio Snouden, ili britanskoj Agenciji za komunikacije, što je pandan američkoj NSA.
Povodom afere s pritiscima na „Gardijan”, zasad se niko iz britanske vlade ili Agencije za komunikacije nije zvanično oglasio. Jedino je ministarka za unutrašnje poslove Tereza Mej rekla da „nije ništa čudno” to što je Kamerona poslao ser Džeremija Hejvuda da kaže uredniku „Gardijana” da uništi dokumenta o američkom i britanskom špijuniranju. Ona je posredno priznala i da su ona i Kameronov kabinet znali da će Miranda biti priveden.
-----------------------------------------------
NSA pokriva 75 odsto američke internet komunikacije
Njujork – Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) ima kapacitet da nadzire oko 75 odsto sveukupne američke internet komunikacije, preneo je „Volstrit džornal”. Pozivajući se na sadašnje i bivše zvaničnike NSA, američki list navodi da je 75 odsto pokrivenosti komunikacije više od onog što su američki zvaničnici otkrili u javnosti, prenosi Tanjug. „Volstrit džornal” je istakao da program nadziranja ukazuje da NSA može da prati gotovo sve što se dešava na internetu, sve dok je to pokriveno opštim sudskim odobrenjem, prenosi.
N. Radičević
objavljeno: 22.08.2013.
