Izvor: Blic, 10.Nov.2016, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako napraviti MJUZIKL O KANCERU
U Narodnom pozorištu u Londonu (Nathional Theatre London) postavljen je komad koji ruši tabue o raku i smrti.
Rak: nije baš očigledna tema za komad sa pesmom i igrom, ali upravo to je uradila umetnica performansa Brajoni Kimings.
"A Pacifist Guide to the War on Cancer" (Vodič jednog mirotvorca za rat sa rakom) zasnovan je na istinitim pričama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obolelih od raka.
Kada pomislite na mjuzikl prvo vam padnu na pamet šljokice, perje, zarazni refreni i atraktivne koreografije. Pitate se, kakve veze jedan takav kičasti šou ima sa ovom opakom bolešću?
- Pevanje spaja ljude - kaže Brajoni Kimings. - Dobri mjuzikli nam dopuštaju da razmišljamo o velikim i teškim temama kroz jednu naizgled lepršavu formu. "Rent" je to uradio sa HIV-om, a "Priča sa zapadne strane" sa rasizmom - ocenjuje Kimingsova.
Ova 35-godišnja Londonka je i ranije pokretala velike teme: njena prethodna predstava, "Fake It 'Til You Make It", ticala se mentalnog zdravlja muškaraca, tačnije kliničke depresije od koje je bio oboleo njen partner Tim Grejbern a pre toga uradila je komad sa svojom devetogodišnjom nećakom o seksualizaciji devojčica. Obe predstave bile su domišljate i tužne, kombinujući ludi ples i kostime sa srceparajućim porukama.
- Da je ovo tužan komad o raku ili da sam napravila tužnu predstavu o depresiji, ne bi funkcionisalo. Ovako, mjuzikl je idealna forma - tvrdi rediteljka.
Međutim, "A Pacifit's Guide..." nije baš rađen po kalupu prosečnog brodvejskog spektakla; premda ima božanstvenih kostima i pravog pevanja, forma mjuzikla lagano ustupa mesto "običnim ljudima koji iskreno pričaju o bolesti i smrti". No to zvuči zastrašujuće i ne baš zabavno i eto zašto je autorka odlučila da publiku prvo "zagreje".
- Bez obzira kroz koju traumu da prolaze, Britanci uvek pronađu u tome humor, kao mehanizam odbrane. Mi takođe koristimo humor i muziku da pričamo o nečemu stvarno zastrašujućem i kako tema postaje manje strašna, mi se opuštamo i počinjemo da razgovaramo kako treba.
Mogla sam da držim do kraja formu mjuzikla, ali nije mi delovalo da bi to išta promenilo na ovom svetu, a ja volim da moji radovi barem za polaznu tačku imaju ideju da mogu nešto da promene - iskrena je Brajoni Kimings.
Ona dodaje da svaki njen rad počinje pitanjem; za ovu predstavu ono je glasilo: Zašto ne pričamo više o bolestima i o smrti? Ako bismo više pričali, zar tako ne bismo i drugima pomogli da se bolje nose s tim?
- Nadam se da će ljudi posle predstave pomisliti, "Sledeći put kad mi neko kaže da ima rak, znam kako ću da pričam s njim" - ističe Brajoni.
Čudan naslov predstave odnosi se na jedan detalj o kome je autorka često slušala dok je pričala sa pacijentima: prezir prema rečniku i metaforama vezanim za rak.
Već izlizane fraze koje su često agresivne i nasilne, o tome kako je neko dobio "bitku" ili pobedio u "borbi" sa rakom, fraze koje su sada već toliko ukorenjene jer ih koriste svi od političara - Nikson je prvi objavio "rat raku" - do dobrotvornih organizacija koje su shvatile da dramatični rečnik privlači više novca.
Ali, te fraze mogu da budu teret za pacijente i cilj ovog mjuzikla je da preispita taj način razmišljanja o raku i otvoreno kaže da reči "bitka" i "borba" baš i nisu od pomoći.
Kimingsova je u predstavi koristila životne priče 15 pacijenata.
- Rekla sam im da mi kažu svoje misli i strahove vezane za rak i da mi dopuste da od toga napišem pesmu i napravim predstavu koja će iskreno preneti šta to stvarno znači kad obolite od raka - otkriva umetnica.
Na kraju predstave teatralni elementi polako se ruše. Glumci izlaze iz svojih karaktera i pričaju sopstvena iskustva, a Brajoni se nada da će podstaći publiku da i ona učestvuje u razgovoru.
- Na kraju rušimo sve barijere. Svako postaje onaj ko jeste i vrhunac predstave je učešće publike, u atmosferi koju smo stvorili i u kojoj će, nadam se, gledaoci da se osete dovoljno opušteno i udobno da mogu da se otvore i pričaju o bolesti i smrti - zaključuje Brajoni Kimings.
