Izvor: B92, 08.Apr.2013, 18:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je Tačerova obnovila Britaniju
Beograd -- Bivša premijerka Velike Britanije Margaret Tačer, koja je preminula danas u Londonu, smatra se zaslužnom za preporod ostrvske ekonomije.
Kao premijerka, od 1979. do 1990. donosila je teške i nepopularne odluke, što je podelilo javno mnenje. Mnogi su joj se divili, a mnogi su gajili veliki animozitet prema njoj.
Postala je poznata po svom liberalizmu, ali i strogosti prema sindikatima. Pripisivano joj je kao uspeh da je britansku privredu uspela da postavi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na zdrave noge.
Ipak period njene vlade bio je propraćen najmasovnijim štrajkovima, privatizacijama javnog sektora i bitnim povećanjem stope nezaposlenosti.
Politička filozofija Margaret Tačer podrazumevala je deregulaciju, naročito finansijskog sektora, fleksibilno tržište rada, privatizaciju državnih kompanija, i smanjenje moći i uticaja sindikata.
Njena ekomomska politika bila je pod velikim uticajem monetarističke teorije i njenih predstavnika, poput ekonomoiste Miltona Fridmana.
Poreska reforma
Margaret Tačer je u svom prvom mandatu smanjila direktne poreze, odnosno poreze na dohodak – najviša poreska stopa smanjena je sa 83 odsto na 60 odsto. S druge strane, indirektan porez, odnosno PDV, podignut je sa 8 na 15 odsto. Cilj tih poteza bio je da se teret sa poreza na prihode delimično prebaci na oporezovanje potrošnje.
Pored toga, povećane su kamatne stope kako bi se usporio rast novčane mase, a samim tim i inflacija.
Izdvajanja za socijalnu pomoć, obrazovanje, državnu stanogradnju, takođe su smanjena, kao i troškovi državne administracije. Zbog rezova u finansiranju visokog obrazovanja, Margaret Tačer bila je prva posleratna premijerka koja se školovala na Oksfordu, a da joj nije dodeljen počasni doktorat tog univerziteta.
Do 1982. godine, Velika Britanija je počela da pokazuje znake oporavka – inflacija je smanjena sa rekordnih 18 odsto, na 8,6 odsto, ali je nezaposlenost, s druge strane, prešla tri miliona po prvi putz od velike depresije 1930.
Tokom 1983. ekonomski rast je bio još izraženiji, inflacija i kamatne stope na kredite bile su na najnižem nivou od 1970. godine, iako je industrijska proizvodnja opala za čak 30 odsto u odnosu na 1978. godinu, a broj nezaposlenih ostao visok dostigavši negativni rekord od 3,3 miliona 1984. godine.
Pad nezaposlenosti beleži se od 1987. godine. Britanska ekonomija bila je stabilna i jaka, a inflacija niska.
Margaret Tačer 1989. uvodi “porez po glavi stanovnika” – umesto poreza na nominalnu vrednost stana, uvodi se jedinstven porez za svakog punoletnog građanina. Kontroverzni porez prvo je uveden u Škotskoj, a od 1990. i u Engleskoj i Velsu. Takva odluka izazvala je masovne demonstracije u Londonu, 31. marta 1990, kada je povređeno 113 osoba, a 340 ljudi je uhapšeno. Ovaj porez ukinula je naredna vlada koju je predvodio Džon Mejdžor.
Privatizacija
Politika privatizacije smatra se “ključnim sastojkom ’tačerizma’“. Privatizacija je ubrzana nakon izbora 1983. godine. Prodajom državnih preduzeća prikupljeno je više od 29 milijardi funti, a dodatnih 18 milijardi funti prikupljeno je prodajom državnih stanova.
Uspeh privatizacije — prodaja gasne kompanije, elektroprivrede, rudnika uglja, telekomunikacija i avio prevoznika — stvorio je "naciju akcionara", napunio je državni budžet i omogućio je dalje smanjenje poreskih stopa.
Proces privatizacije bio je povezan sa pozitivnim efektima u britanskoj privredi, naročito sa povećanom efektivnošću rada.
Kako bi se kompenzovao gubitak direktne vladine kontrole nad pojedinim oblastima, značajno je povećan broj regulatornih tela – poput agencija za gas, telekomunikacije i vode.
Procenjuje se da su od privatizacije ipak najveću korist imali potrošači, koji su dobili niže cene i bolje usluge. O ukupnim rezultatima ovog procesa, međutim, i danas vladaju podeljena mišljenja. Mnogi insistiraju na tome da je većina privatizovanih grana industrije dobro poslovala i dok su one bile pod vlasništvom države.
Zanimljivo je da se Margaret Tačer oštro protiila privatizaciji železnica, ocenjujući da bi to predstavljalo konačan poraz njene vlade. Ipak, nešto pre nego što je podnela ostavku na mesto premijerke, prihvatila je argumente za privatizaciju Britanskih železnica, koju je 1994. sproveo njen nalsednik Džon Mejdžor. Magazin “Ekonomist” kasnije je ocenio ovaj potez kao “potpunu katastrofu”.
Proces privatizacije išao je ruku pod ruku sa finansijskom deregulacijom s namerom da se ubrza ekonomski rast. Ukinuta su mnoga ograničenja na tržištu kapitala. Vlada Margaret Tačer želela je da rastom finansijskog i uslužnog sektora kompenzuje pad industrijske proizvodnje.
"Rat" sa sindikatima
Margaret Tačer uspela je da umanji moć sindikata, čije je rukovosdstvo optuživala da štrajkovima podrivaju parlamentarnu demokratiju i ekonomski učinak.
Nekoliko sindikata pokrenulo je štrajkove protiv zakona koji je ograničavao njihovu moć, ali je otpor na kraju slomljen. Najveći sukob sindikata i Margaret Tačer bio jev veliki štrajk rudara.
U martu 1984. Nacionalni savet rudara predložio je zatvaranje 20 državnih rudnika, što bi za posledicu imalo da 20.000 rudara ostane bez posla. Taj potez izazvao je masovni štrajk koji je organizovao Nacionalni sindikat rudara.
Premijerka nije uvažila zahteve rudara, njihov protest proglasila je “nelegalnim”, a sindikalne lidere nazvala je “unutrašnjim neprijateljima”. Nakon godinu dana štrajka, Nacionalni sindikat rudara pristao je da okonča protest bez dogovora.
Procenjuje se da je protest rudara napravio gubitak u britanskoj ekonomiji od čak 1,5 milijardi funti, a da je štrajk bio odgoran i za slavljenje funti prema dolaru.
Vlada je 1985. zatvorila 25 neprofitabilnih rudnika uglja, a do 1992. zatvoreno je 97 rudnika, dok su preostali državni rudnici privatizovani do 1994. godine. Desetine hiljada ljudi ostalo je bez posla usled zatvaranja rudnika, što je izazvalo propast čitavih lokalnih zajednica .
Margaret Tačer je, međutim, bila istrajna u tome da ograniči moć sindikata, optužujući ih da prališu britansku ekonomiju. Naime, 1979. godine (kada je Tačerova stupila na premijersku funkciju) širom Britanije bilo je 4.583 obustava rada, što je bilo ekvivalentno gubitku čak 29 miliona radnih dana.
Broj obustava rada naglo je opao tokom mandata Margaret Tačer, naročito nakon neuspelog štrajka rudara. Poslednje godine njene vladavine - 1990. – organizovano je tek 630 obustava rada, što je bilo ravno gubitku dva miliona radnih dana.
Članstvo u sindikatima je takođe opalo – od 13,5 miliona 1979. do manje od 10 miliona 1990. godine.
Ekonomski preporod
Margaret Tačer uspela je tokom svoje vladavine da potpuno transformiše britansku ekonomiju i načini je jednom od najjačih u Zapadnom svetu. Tu reputaciju ostravska ekonomija zadržala je i dan danas.
Za vreme njenog mandata broj britanskih državljana koji su posedovali akcije porastao je sa 7 na 25 odsto, više od milion porodica otkupilo je državne stanove, tako da je broj vlasnika stanova u Britaniji natastao sa 55 odsto 1979. na 67 odsto 1990.
Bruto društveni proizvod uvećan je za 23,3 odsto, ukupno lično bogatstvo poraslo je za čak 80 odsto, a plate žena porasle su na najviši nivo u istoriji.
Uprkos svemu tome, javnost i dalje ostaje podeljena kada je u pitanju politika “čelične dame“. Mnogi je i dan danas smatraju odgovornom za dramatičan rast nezaposlenih u Velikoj Britaniji i za velika socijalna previranja. Kritičari joj zameraju neoliberalni pristup, tvrde da je bila razdorna, te da je njena ekononmska politika promovisala pohlepu i sebičluk.
No, nesumnjivo je da je Margaret Tačer za 11 godina svoje vladavine ostavila dubok trag ne samo u svojoj zemlji, već i u svetskoj politici. Tako su njene ideje i politika praktično narasle u novu konzervativnu ideologiju nazvanu “tačerizam“.
Margaret Tačer, čuvena britanska premijerka, poznata kao "čelična lejdi", preminula je danas u Londonu 88. godini od moždanog udara.
