Izvor: Politika, 02.Apr.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako Foklandi čeliče Engleze
Kameronova vlada očekuje nove poene od starog rata
Od našeg specijalnog izveštača
London – Kuća Margaret Tačer u Daliču, otmenom južnom kraju Londona, odavno je prazna. Nekadašnja čelična ledi smeštena je zbog lošeg zdravlja u bolnicu za starije osobe, a o njenom stanju povremeno i škrto britansku javnost obaveštava ćerka Karol. Njena majka pati od dementnosti pa je još 2008. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Foklandski rat (u koji je, uprkos savetima da od toga odustane, poslala britansku armadu preko pola sveta) pomešala sa ratovima na jugoslovenskim prostorima.
Već otpočete jubilarne svečanosti povodom okrugle tridesete godišnjice od početka foklandske krize (drugog aprila 1982. Argentinci su izvršili invaziju na Malvine) trajaće sve do juna kada je britanska armada trijumfalno porazila zbunjene i za rat nepripremljene argentinske vojnike.
Margaret Tačer neće moći da im lično prisustvuje, ali sve je više Britanaca koji ovo vreme rigoroznog sasecanja budžeta, i svega što iz toga sledi, upoređuju sa vremenom kada je čelična premijerka bez milosti ukidala radnička prava, besplatno školovanje i socijalno stanovanje. Uspela je da povrati svoj rejting kada je u okrilje britanske krune vratila udaljeni arhipelag na koji Argentinci polažu pravo.
Danas više nema rata na vidiku, pa ni trijumfa britanske vojske. Ostali su jubileji i svečanosti koje ovog proleća i leta zaokupljaju britansku prestonicu: Foklandi, 60 godina otkako je britanska kraljica stupila na presto, Olimpijada... Od svakog od ovih događaja politička elita, uzdrmana korupcijskim aferama i nepopularnim merama, pokušaće da izvuče neki poen za sebe.
Dejvid Kameron ne sme da propusti ovu šansu, nepodeljena je ocena analitičara koji se pozivaju na rezultate anketa po kojima Britanci sve manje veruju u mere vlade za izlazak iz krize. London zato koristi priliku da se svetu pokaže u najboljem svetlu, a da kod svojih sugrađana probudi uspavani patriotizam. Podsećanje na Foklandski rat došlo je u pravi čas.
Samo pre dva dana britanski premijer izazvao je haos na pumpama jer je pred uskršnja putovanja, suočen sa pretnjom da sledi štrajk prevoznika benzina, pozvao Britance da ih preduhitre i da napune svoje rezervoare benzinom, a da pride ponesu i kante kako bi rezerve goriva štekovali u svoje podrume. Stvorili su se kilometarski redovi pred benzinskim pumpama i Britanija je počela da liči na Jugoslaviju u vreme sankcija. Bila je to, ispostavilo se, nepotrebno izazvana panika. Štrajk je odložen, a Kameron je, kako ocenjuju kolumnisti, stvorio atmosferu sličnu onoj koja je u Tačerkino vreme vladala na ulicama Londona kada su štrajkovali nezadovoljni rudari. Evociranjem britanskog junaštva i umeća u Foklandskom ratu malo je utišano nezadovoljstvo stanovništva.
U njemu je inače poginulo 255 britanskih i 650 argentinskih vojnika. I London i Buenos Ajres, koji odvojeno obeležavaju ovaj jubilej, tvrde da žrtve nisu bile uzaludne.
To je logično. Jer ako se ne računaju ljudski životi, i gubitnicima i pobednicima Foklandi su doneli neprocenjivu kolateralnu korist. Britanci i danas uživaju u ratnom podvigu, dok previđaju ili zaboravljaju brutalnost svojih vojnika. Argentinci su uspeli da se brže nego što je to bilo očekivano oslobode surove vojne diktature koja je odgovorna za nestanak trideset hiljada sunarodnika osumnjičenih za neistomišljeništvo.
Danas, kada je nafta opasno zamirisala oko stenovitog ostrvlja, London ne želi da oko Foklanda ponovo pregovara sa Buenos Ajresom. Argentina je u međuvremenu sa svojim susedima, demokratski i ekonomski ojačala, što je povećalo latinoameričku solidarnost. Zbog neslaganja oko Malvina, Latinska Amerika sve češće otkazuje Britaniji ekonomsku saradnju i trgovinsku razmenu.
Na jednom od prestižnih univerziteta baš u Daliču, studentkinja završne godine novinarstva ipak je pokušala da za diplomski rad opiše život 3.000 stanovnika Foklandskih ostrva koji se izjašnjavaju kao Britanci. Ema Fraj (24) želela je da na licu mesta, razbije umirujuće zablude oko ovog rata, kako je svoj neuspeli projekat opisala ovih dana za „Politiku”.
Ispostavilo se da je cena za njenu novinarsku avanturu suviše visoka. Avionska karta do Foklanda koštala bi je 2.400 funti, što je bilo previše čak i za njenu imućnu porodicu.
Lišeni ovakvih skupih novinarskoistraživačkih poduhvata, mediji su odlučili da se koncentrišu na Olimpijadu i na odavanje pošte palim junacima. Mnogi stanovi su već izdati po astronomskim cenama za dane kada se očekuje da London osvoji nove mirnodopske medalje. Ali kuća Margaret Tačer nije jedina koja će ostati prazna. U ponudi je mnogo više stanova nego što se traži. Kriza je na Ostrvu i u kontinentalnoj Evropi u punom jeku.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 03.04.2012
