Izvor: Politika, 20.Apr.2011, 01:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kad novi bogataši kupuju umetnost

Kako su galeristi zaradili milione prodajući tek osušene slike nepoznatih autora i kako se veštački stvaraju umetničke vrednosti pokazuje dokumentarac „Super art market”

Gde je granica između umetnosti i biznisa i ko određuje pravu vrednost umetničkog dela? Na ova pitanja pokušava da odgovori dokumentarac „Super art market” koji se večeras u 20 sati prikazuje u Kulturnom centru Reks. Prateći jednoipogodišnji rad šestoro galerista iz Njujorka, Berlina, Šangaja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kluža i Londona, film pokazuje publici kako se od slika i skulptura zarađuju milioni, a glavni protagonisti tog fenomena nisu ni umetnici, ni kupci, već posrednici – dileri umetnina.

Polazeći od ličnog interesovanja za umetnost, ali i od medijskih izveštaja, reditelj i scenarista „Super art marketa” Zoran Solomun uočio je da komercijalizacija umetnosti nije dovoljno istražena i odlučio da 90-minutni film posveti upravo toj temi.

– Tržište umetnosti eksplodiralo je od 2002. do 2008. godine kada se pojavila klasa mladih, novih bogataša koja je počela da ulaže veliki novac u umetnička dela. Prodavale su se slike koje se još nisu osušile i čiji su tvorci mlađi od 30 godina. Cene tih dela bile su ponekad više i od cene aviona – objašnjava Solomun.

Dela čuvenih slikara već su bila u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama, pa se od toga što je bilo na tržištu veštački pravila umetnička vrednost. Slike su se kupovale po logici po kojoj se kupuju akcije.

– Neko ima novac i želi da ga uloži u delo za koje veruje da će jednog dana vredeti više i da će od njegove prodaje moći kasnije da zaradi – ističe Solomun.

Pošto bogati kupci, uglavnom bankari i ljudi iz privatnih investicionih fondova, ne poznaju dobro umetnost, angažovali su istoričare umetnosti i kustose kao savetnike na osnovu čijih preporuka kupuju slike na sajmovima.

Ključnu ulogu u ovom postupku očigledne komercijalizacije umetnosti imali su galeristi.

– Investitori se više ne raspituju ko je dobar umetnik, već koja galerija nudi dobre umetnike. Zato umetnici puze oko njih moleći ih da ih uzmu u svoju galeriju. Cilj galerista je da autor kojeg nude bude etabliran i da izlaže u muzejima, pa da onda biznismeni traže njegova dela – navodi naš sagovornik i ukazuje na zavisnost istoričara umetnosti i kritičara od novca.

Novac je i ranije bio značajan u umetnosti, ali sada, kako kaže Solomun, potpuno je prevagnuo nad umetničkim vrednostima:

– Ili ste ušli u sistem i igrate po tim pravilima, ili ne postojite kao umetnik.   

A. Marinković

-----------------------------------

Cene dela do 200.000 dolara

Dela o kojima se govori u filmu „Super art market” prodavana su po cenama od 100.000 do 200.000 dolara, ali je, prema rečima reditelja Solomuna, to tek srednja kategorija, dok najskuplja dostižu i do nekoliko desetina miliona. Svetska ekonomska kriza usporila je ovaj fenomen, pa se više ne prodaje ono što je naslikano „baš danas”, već se traže poznatiji autori, ali je ulaganje u umetnost i dalje manje rizično od investiranja u druge poslove. 

objavljeno: 20.04.2011.

Nastavak na Politika...

Popboks: Super art market u Rexu