Izvor: Kurir, 01.Avg.2010, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KONSULTACIJE SA ENGLEZIMA O ŽALBI ZA GANIĆA
BEOGRAD - Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu odlučiće danas da li će se žaliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu kojom je odbio je da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Ejupa Ganića.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da je u toku razmatranje presude londonskog Suda za ekstradicije i da će danas sa britanskim tužiocima, koji zastupaju srpsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << stranu tom slučaju, biti razmotrena celishodnost podnošenja žalbe na tu odluku.
Vekarić je napomenuo da je tužilaštvo obavešteno da je bivši tužilac Tužilaštva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok odbrane bivšeg člana ratnog predsedništva BiH, odneo sa sobom u Englesku kompletan "predmet Ganić"i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka.
Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske (RS) podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv Alkoka i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja. Obrana Ganića je prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.
Sud u Londonu u utorak je odbio zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz "političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora".
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.
Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
