Izvor: Blic, 01.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeftinije karte još na ledu
Otputovati avionom za pedesetak ili osamdesetak evra, do Pariza, Londona, Rima, Madrida, za građane Srbije i dalje će ostati samo san. Država i dalje presporo stvara uslove da iz naše zemlje leti više niskotarifnih ili lou kost kompanija. Stanje neće popraviti ni najava resornog ministra da će na proleće konačno, posle tri godine, biti usvojen Sporazum o otvorenom nebu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << glavni preduslov za jačanje konkurencije.
Umesto da odgovore zašto kasni ratifikacija Sporazuma i kada će usvojiti dodatne propise, nadležni tvrde da je glavni problem povećanje broja putnika, čega nema bez lakšeg izdavanja viza.
Ukoliko ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić bude insistirao da lou kost kompanije mogu da dođu u Srbiju ako sarađuju sa „Jatom", od svega će biti još manje vajde. On je izjavio da niskotarifni prevoznici treba da prihvate da putnici ako presedaju ili idu na neku drugu destinaciju putuju avionima „Jata". Stručnjaci kažu da ovakav zahtev nema smisla. Sada avio-saobraćaj funkcioniše na osnovu bilateralnih sporazuma, koji u velikoj meri ograničavaju uvođenje novih avio-prevoznika. Sporazumom o otvorenom nebu se postiže potpuno slobodan pristup tržištu 36 zemalja potpisnica, kao i usklađivanje zakona sa regulativom EU. Srbija je ovaj dogovor potpisala sredinom 2006. godine sa EU, zemljama zapadnog Balkana, Islandom i Norveškom.
Upitan šta misli o predlogu ministra da lou kost firme moraju da sarađuju s „Jatom", Saša Vlaisavljević, generalni direktor, kaže da ovaj uslov nema smisla. „Ne možete lou kost kompanije da uslovljavate", ističe Vlaisavljević. Inače, u Srbiji trenutno rade dve niskotarifne kompanije.
Zakon o ratifikaciji Sporazuma trenutno se nalazi u Skupštini. Odlaganje ratifikacije tumačeno je kao pomoć države „Jatu" da se pripremi za konkurenciju. To, prema mišljenju nekih stručnjaka, nije pomoglo jer je država morala „Jatu" nedavno da odobri pomoć od deset miliona evra. Ova injekcija, navode upućeni, stiže kasno.
U „Jatu" kažu da ne treba očekivati previše od Sporazuma. Dolazak više kompanija, prema rečima Vlaisavljevića, zavisi, pre svega, od povećanja broja putnika, a toga nema bez lakšeg dobijanja viza i većeg standarda. Nove kompanije neće doći ako se ne poveća broj putnika, a samo 30 odsto bi bio veći ako bi se vize dobijale lakše. On kaže da se domaća avio-kompanija ne plaši konkurencije i da joj pozicija neće biti ugrožena.
U Srbiji trenutno dozvolu Direktorata za civilno vazduhoplovstvo imaju lou kost kompanije „Germanwings" i „Norwegian Air Shutlle". Nemci lete iz Beograda za Keln i Štutgart i nazad, tri puta nedeljno, a Norvežani na relaciji Oslo–Beograd–Oslo, jednom nedeljno. Zasad, kako navode u Direktoratu, nema novih zahteva za izdavanje dozvola. Cena karte u jednom pravcu do Štutgarta ili nazad kreće se od 50 do 160 evra, a do Osla ili nazad od 60 do više od 200 evra. U cenu ulaze sve takse, a što se ranije rezervišu karte su jeftinije. Karte klasičnih kompanija skuplje su i 100 odsto, ali kod lou kost se posebno plaća obrok u avionu i prtljag ako je teži od deset kilograma.
Predrag Vujović, bivši direktor „Jata", smatra da za „Otvoreno nebo" nije spremno ni zakonodavstvo, ni domaći avio-prevoznik.
– Pomoć će dobro doći ovoj firmi ali stiže kasno. „Jatu" treba još šest do osam meseci da se vide njeni efekti. Da bi „Otvoreno nebo" dalo prave efekte, država treba da napravi plan do kraja godine. Mora da se donese zakon o civilnom vazduhoplovstvu, uskladi rad nadležnih ustanova, napravi strategija za ovu oblast. „Otvoreno nebo" je ključni uslov za veću konkurenciju i niže cene, ali može nam se desiti da stupi na snagu a da se ništa ne promeni – upozorava Vujović.
U Direktoratu nemaju odgovor na pitanje zašto je kasnila cela procedura ratifikacije, ali ističu da Srbija u ovoj oblasti ide brže od mnogih okolnih zemalja, čak i nekih evropskih. Posao u Skupštini je samo završetak prve faze primene Sporazuma. Za završetak druge, posle čega će se videti pravi efekti, potrebno je i da se usvoji novi zakon, još neki podzakonski akti.
