Izvor: B92, 26.Jul.2010, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba posvećena nestalim u ratu
Beograd -- U Beograd stiže izložba fotografija i knjiga "Nestali životi" posvećena potrazi za skoro 15 000 ljudi sa područja bivše SFRJ o čijoj sudbini se ništa ne zna.
Izložba fotografija posvećena ljudima nestalim u ratovima u bivšoj Jugoslaviji biće otvorena 23. avgusta ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu.
Publikacija i fotografije stižu iz Londona, a objedinjuju 15 priča o sudbinama žrtava ratova. Autori su poznati britanski fotograf >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Nik Danziger i čuveni publicista Rori Meklin.
„Uprkos naporima institucija i pojedinaca, sudbina skoro 15.000 naših nekadašnjih zemljaka i dalje je nerazjašnjena, a desetine hiljada njihovih srodnika i prijatelja i dalje žive u neizvesnosti. Naš cilj je da se motivišu vlasti zemalja u regionu kako bi se otvorile državne arhive u kojima se sigurno kriju mnogi odgovori o sudbinama nestalih”, kaže za „Politiku” Gordana Milenković iz Odeljenja za komunikacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Prema podacima iz ove godine, Komitetu je prijavljeno ukupno 34.770 nestalih. Najveći broj ljudi o čijoj se sudbini ništa nije znalo prijavljen je u vezi sa sukobima u BiH od 1992. do 1995, ukupno 22.462.
U Hrvatskoj je, prema podacima MKCK, nestalo 6.298 osoba, a na Kosovu 6.010. Više od polovine nestalih u međuvremenu su nađeni, ali se i dalje traga za ukupno 14.790 ljudi. U BiH se kao nestale vode 10.512 osobe, u Hrvatskoj 2.436, a na Kosovu 1.842.
Širom bivše SFRJ postoje mesta sa otkrivenim ili još neotkrivenim grobnicama ljudi ubijenih u ratovima. MKCK nastoji da za porodice nestalih u ratnim sukobima pribavi odgovore o tome šta se desilo sa njihovim najbližima.
Knjiga „Nestali životi” i istoimena izložba, prema rečima naše sagovornice, napravljene su sa ciljem da se u međunarodnim razmerama skrene pažnja na problem nestalih na Balkanu i golgotu njihovih porodica.
Gordana Milenković kao primer navodi nestale Srbe na Kosovu, podsećajući da je rudnik Belaćevac jedna od lokacija na kojoj su, kako se pretpostavlja, zakopani posmrtni ostaci ubijenih. Da bi se u rudniku Belaćevac obavila ekshumacija potrebna su velika finansijska sredstva, jer je reč o terenu koji može da se uruši.
Mesto Košare, na granici sa Albanijom, druga je lokacija koja, kako se veruje, krije posmrtne ostatke ljudi koji su prijavljeni kao nestali. Ovaj teren je miniran, pa iz bezbednosnih razloga pretraživanja ne mogu da se obave.
Treća lokacija na kojoj bi mogla da budu pronađena tela ubijenih jeste Livočko jezero na Kosovu. U toku su ispitivanja na lokaciji blizu Raške, na kojoj se veruje da se nalaze posmrtni ostaci kosovskih Albanaca koji se vode kao nestali.
„Crveni krst računa i na diplomatiju zapadnih zemalja kao saveznika u nalaženju nestalih. S obzirom na veliki značaj ovog pitanja, računamo i na njihovu finansijsku podršku”, dodaje Gordana Milenković.
Mila Janković iz Sarajeva bila je na spisku nestalih više od 12 godina, kada su je našli tetka i teča. Njena neobična sudbina našla se među 15 priča koje su autori uvrstili u knjigu „Nestali životi”.
Mila je rođena u muslimanskoj porodici kao Senida Bećirović. Imala je samo 15 meseci kada je selo Caparde napala srpska paravojska. Njen otac bio je tada u Tuzli. Četvorica vojnika ubila su Milinu majku i sestru i zapalila njihovu kuću, ali se jedan od njih sažalio kada je čuo plač bebe. Izvukao je malu devojčicu iz plamena i odneo je svojoj majci.
U pokušaj da se nađe Milin otac uključila se i „Politika”, objavivši u to vreme članak o njoj, ali bez uspeha. Devojčicu je usvojio stariji par bez dece, Živka i Živan Janković iz Beograda. Oni su joj dali ime Mila.
Sa 14 godina Mila je smeštena u SOS selo za decu bez roditelja u Novom Sadu. Analizom krvi utvrđeno je da u Nemačkoj ima oca Muhameda. Zahtev za traženje Senide Bećirović podnela je njena tetka. Mila nije želela da sa ocem ode u Nemačku.
Preselila se u Sarajevo kod tetke i teče i sada deli sobu sa njihovom decom. Ne želi da je zovu Senida, jer je to podseća na rat.
Mila je uspela da nađe vojnika koji joj je ubio majku, ali je njoj spasao život. On trenutno u Sarajevu služi zatvorsku kaznu za ratne zločine.
„Moram da ga pitam da li je spasao i moju sestru”, rekla je ova sada osamnaestogodišnja devojka autorima knjige „Nestali životi”.
