Izvor: Sportski Žurnal, 06.Avg.2012, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz pera doajena: Srpske lopte tuge i bola
Piše: Danilo Šotra
Kratko je trajala nada da ćemo u sportovima koji su nam do sada donosili mnogo radosti, u poslednji čas izbeći totalni krah. Na veliku žalost nacije, kako su počeli, tako su rukometaši i odbojkaši okončali bitke u Londonu. Već su na putu kućama!
Sportovi sa loptom po tradiciji su uzdanice ove zemlje. U proteklih pola veka doneli su nam mnogo blistavih znamenja sa najvećih svetskih takmičenja. Nažalost, sada je situacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << totalno drugačija. Doskora zlatne lopte sada su pune gorčine i bola, napola ispumpane!
Košarkašima i fudbalerima nema ni traga na Olimpijskim mapama. Šta smo predstavljali u basketu, to znaju i mala deca. Medalje, ali samo one stare Jugoslavije, teško je i izbrojati. Nažalost, Srbi još nisu kročili pod Olimpijske koševe, ali se diče prastarim trofejima.
Nadam se samo da je Draganu Đilasu i Dudi Ivkoviću kristalno jasno da predstojeće kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Sloveniji sledeće godine, protiv ipak trećerazrednih rivala, moraju da predstavljaju početak ozbiljnih priprema za Rio 2016, da ne bismo i treći put uzastopno najbolje svetske košarkaše gledali samo posredstvom malih ekrana.
Fudbal je nepotrebno i pominjati, pošto od bronze u Los Anđelesu 1984. nismo okusili slast pobede na Olimpijskim borilištima. Odavno izgubljen slučaj! Rekao bih potpuno neizlečiv.
Rukometaši su, bez diskusije, veliko razočaranje. Međutim, samo za one nekritične i neupućene, među koje moram, nažalost, da ubrojim i većinu vrlih kolega koje često ponese, u ovom slučaju, apsolutno nepotrebni patriotizam!
Pazite, Olimpijski rukometni turnir je po kvalitetu slabiji od Evropskog prvenstva na kome smo pre samo pola godine osvojili drugo mesto! A sada, samo jedna pobeda, plasman pod itd!? Šta se to zbilo u međuvremenu, za samo šest meseci!? A rukometaši su, za razliku od odbojkaša i odbojkašica, imali sasvim dovoljno vremena za brižljive pripreme.
Prisetimo se bliske prošlosti. U protekloj deceniji naših rukometaša nije bilo nigde na međunarodnoj sceni. Odjednom, kao čarobnim štapićem, eto ih na drugom stepeniku pobedničkog postolja! Kako?
Nažalost, malo ko da kaže pravu istinu. A odgovor je bio veoma jednostavan i lako dokučiv. Prvenstvo je igrano u našoj zemlji, Srbi su maksimalno iskoristili prednost domaćeg terena i stigli tamo gde im, sada je očigledno, realno mesto i ne biva.
Odbojkaši i odbojkašice za katastrofu imaju i po neko opravdanje, najviše u nakaradno napravljenom kalendaru koji ih je potpuno sprečio da se na miru pripreme. Ipak, čini mi se da su i tu u pitanju prevashodno subjektivne slabosti o kojima će i čarobnjak kalibra Aleksandra Boričića morati da povede maksimalnu pažnju.
Simptomatične su reči našeg najtrofejnijeg stručnjaka Zorana Gajića (olimpijsko zlato i bronza) za vreme poslednje i verovatno presudne utakmice protiv Rusa. Reče tada popularni Gaja kako se Bačuške iz sve snage trude da nam pomognu kako bismo osvojili ta možda i sudbonosna dva seta, ali šta vredi kada mi poklone ne prihvatamo!?
Kao što se vidi, mnogo je tema za razmišljanje, valjda će stići i razumni odgovori.
Na sreću, ovde nije bilo mesta i našem petom velikom loptačkom ljubimcu. Vaterpolisti do sada jedini guraju po planu i daleko su od ovakvih tužbalica.
Pogledaj vesti o: London, Olimpijske igre
Nastavak na Sportski Žurnal...
