Izvor: Sportske.net, 01.Sep.2020, 18:45
Ivan Rakitić - Srce, duša, pluća i noge! Barso, neka 27. bude konačno kao on...
Sesk Fabregas nije mogao, Tijago Alkantara nije hteo, oni kasnije nisu bili ni do kolena svetom trojstvu u veznom redu. A onda je došao - On. Omaž Ivanu Rakitiću i najveće hvala iz komšijske Srbije.
Leto je 2014. godine. Najveća revolucija u Barseloni u postpepovskoj eri. Luis Enrike je seo na vruću klupu nakon sramne sezone pod Tatom Martinom. Lućo neće Fabregasa, hoće Rakitića. Barsa šalje Seska u London kod Murinja i za duplo manje para, 18 miliona evra, završava >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << najbolji transfer od svih koji su potom usledili.
Ivan Rakitić je danas rekao zbogom svojoj Barsi, nakon što joj je beskompromisno služio na 310 utakmica tokom proteklih šest godina. To vam je u proseku 52 utakmice po sezoni. Osvojio je 13 trofeja, postigao 35 golova i dodao još 42 asistencije. Ipak, ono što brojke ne mere, oni koji su odgledali svih tih 310 utakmica, znaju da je Raketina uloga bila "ono nešto", neopisivo fudbalskim definicijama.
U trenutku kada je stigao, Rakitić je imao paklenu konkurenciju, pošto je na sredini i dalje bilo sveto trojstvo - Buskets, Ćavi, Inijesta. Ipak, Lućo je imao jasnu ideju da smanji Ćaviju minutažu, da doda malo mišića i igru u dva smera sa više pretrčanih kilometara i dobio je komadić koji nedostaje - Ivana. Jer, neko je morao da čuva leđa triju MSN. Da omogući da Inijesta radi ono što radi, da Buskets ne ostane sam na vetrometini. Da Dani Alveš sme da ode 50 puta u napad i da ne misli ko je njegova sigurna kuća, jer je tu, uvek, bio - on.
Kao jedan od možda nekoliko koji mogu da kažu da su odgledali sve njegove utakmice, mogu samo da kažem - hvala i srećno, majstore. U doba kada je fudbal najviše napredovao, kada su neki implementirali brzinu, drugi zatvorili taktiku parkiranjem i dabldekera, treći pojačali tehniku, usudiću se da kažem da je Rakitić bio u svom tom periodu - konstanta. Ako izuzmem poslednju sezonu, u kojoj je kompletan tim Barselone podbacio i zaslužio ovu rasprodaju, Rakitić je bio i ostao nedodirljiv. Luis Enrike ga je tokom trogodišnjeg mandata držao sve vreme u timu. Propustio je pet utakmica, nije se povređivao. Dao je gol u finalu Lige šampiona.
Onda je došao Ernesto Valverde i nastavio isto. Barselona je osvojila dve vezane titule, Rakitić je i dalje bio nedodirljiv, a onda je usput stigao i do Rusije gde je postao vicešampion sveta. Koliko su ga treneri i saigrači cenili, pokazao je neočekivani potez kada je 2018. godine Barselona odbila ponudu Pari Sen Žermena od 90 miliona evra.
Neki će reći, iz ove perspektive da je to bila greška. Da je Rakitić nakon toga bio u padu, da je to bio pravi tajming za prodaju. Moguće je da su u pravu, a možda i 100% nisu, ako pogledamo ko je sve posle Rakitića došao i nestao. Možda je baš narednih 26 pojačanja koji su stigli u Barselonu posle Rakitića dokaz da na Kamp Nou još uvek, od tog 16. jula 2014. godine, nisu tako dobro pazarili.
Jer, nakon što je Rakitić došao, obuo Ćavijeve kopačke i počeo da šparta, u Barsu su redom stizali:
Arda Turan, Aleiš Vidal, Samjuel Umtiti, Lukas Dinj, Jasper Silesen, Andre Gomeš, Marlon Santos, Nelson Semedo, Filipe Kutinjo, Osman Dembele, Jeri Mina, Paulinjo, Arturo Vidal, Klemen Lengle, Malkom, Artur, Džejson Muriljo, Musa Vag, Žan-Kler Todibo, Kevin-Prins Boateng, Neto, Antoan Grizman, Žunior Firpo, Frenki de Jong, Martin Brajtvajt i Miralem Pjanić.
Da li je ijedan od navedenih 26 imena bio bolje pojačanje od Ivana Rakitića? Tako je. Nije lako doći u Barselonu. Još teže je zadržati se. A najteže postati ono što je Rakitić gradio tokom proteklih šest godina.
I ovakav oproštaj, proterivanjem u paketu sa Luisom Suarezom, Arturom Vidalom i Samjuelom Umtitijem, koji su sledeći na listi, nešto je što je Rakitić najmanje zaslužio.
U godinama kada Barsa nije imala svoje ratnike, trkače, koji mogu 50+ utakmica da nadišu bez problema, Rakitić je bio duša tima. I duša, i pluća, i srce i noge.
Ivane, zaslužio si povratak u svoju Sevilju, nisi zaslužio na ovaj način.
Hvala za onu bombu Realu. Za onaj gol u Berlinu. Za svaki klizeći start, postavku baš gde treba i pas kome i kad treba. Dobro, ne baš hvala za one pasove unazad... no, danas ti je sve oprošteno. Danas si otišao u legendu Barselone, a to nije mala stvar.
A sada, uživaj u tazbini, sa Rakel i princezama i, naravno, osvoji Ligu Evrope. I Superkup Evrope za tri nedelje.
Još jednom, srećno, majstore.
