Izvor: Politika, 24.Okt.2010, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispražnjene hale ispunjene umetnošću
Praksa prenamene industrijskih objekata u objekte kulture u svetu već ima dugu tradiciju, a beogradski priključak tom trendu su festival „Mikser”, koji je održan u dorćolskom „Žitomlinu” i Kulturni centar „Grad”, iznikao na mestu nekadašnjeg skladišta
Na konto reputacije „siromašan, ali seksi” Berlin se popeo na treće mesto u Evropi po broju turista koji ga posećuju, odmah iza Londona i Pariza, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a takav imidž izgradio je zahvaljujući ogromnom značaju koji pridaje alternativnoj umetnosti. Upućeni kažu da bi i Beograd na tom pravcu mogao da napravi značajan proboj. Jedan od ključnih poteza bio bi pretvaranje nekadašnjih industrijskih objekata, koji sada zvrje prazni, u „inkubatore” kulture i umetnosti. Takvo ulaganje bi se isplatilo kroz povećani broj turista.
Za sada u tom pravcu nisu napravljeni krupni koraci, ali pomaka ima: prošle godine je u „Žitomlinu” na donjem Dorćolu organizovan Festival kreativnosti i inovativnosti, pod nazivom „Mikser”. Opšta ocena je da je to bila efektna demonstracija prenamene inače zapuštenih gradskih objekata.
– Sve, ipak, zavisi od entuzijazma i volje umetnika, a da bi se ovaj posao ozbiljnije radio na više mesta, potrebno je da se ode korak dalje i da se za potrebe kulture i umetnosti obezbedi stalno korišćenje nekog objekta. Prenamenu prostora trebalo bi strateški planirati na nivou grada, tim pre što se radi o potencijalno unosnom biznisu. Kod nas je uvreženo mišljenje da od kulture i umetnosti ne može da se zaradi, a ja tvrdim da te oblasti mogu biti i te kako isplative – smatra Maja Lalić, kreativna direktorka „Miksera”.
Jedna od namera ovog festivala je i da ne bude „usidren”, već da se programi svake godine održavaju na drugoj lokaciji, čime bi bili afirmisani zapušteni, maltene nevidljivi gradski prostori. Ali, teži deo posla je ubediti vlasnike takvih objekata da ih makar privremeno ustupe umetnicima na korišćenje.
– Kada smo birali lokaciju za održavanje „Mikser festivala” imali smo ideju kakav urbani okvir želimo da damo planiranom sadržaju. Sa vlasnikom „Žitomlina” smo uspeli da se dogovorimo, dok nam sa nadležnima u Luci Beograd to nije uspelo. Poenta je da kreativna grupa dobije priliku da oplemeni neki zapušteni prostor, a ukoliko uspeju, u krajnjoj liniji najviše koristi će imati građani – objašnjava Lalićeva.
Prostori koji se trenutno smatraju najizazovnijim za kreativno oplemenjivanje su na donjem Dorćolu i u Savamali, posebno u Karađorđevoj ulici. Poseban dragulj je takozvana Beton hala, površine 3.000 kvadratnih metara. Pravo korišćenja ovog prostora Vrhovni sud je krajem prošle godine ponovo dodelio gradu Beogradu. Najavljeno je da će tu „skućiti” Olimpijski muzej, a Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine bi imao svoj salon za predstavljanje ostvarenja domaćih i inostranih umetnika. „Beton hala” je, inače, jedini očuvani objekat industrijske arhitekture iz perioda između dva svetska rata.
Nedaleko od ove hale, u Ulici braće Krsmanović, nalazi se jedan od najuspelijih primera prenamene industrijskih objekta u prostor za kulturu i umetnost – Kulturni centar „Grad”.
– Na mestu današnjeg „Grada” bilo je zapušteno skladište „Centrotekstila”. Ideja je potekla od organizacije „Kulturni front”, koja promoviše alternativnu kulturu. Znali smo kakav prostor tražimo, a ostvarenje zamisli nam je omogućila nagrada od 300.000 evra holandske fondacije „Feliks meritis”, koja je prepoznala naš kreativni potencijal. Tim novcem smo preuredili staro, zapušteno zdanje i nabavili neophodnu opremu. Radimo već godinu dana, a u perspektivi, ovaj projekat mora da postane samoodrživ – objašnjava Uroš Radenković, programski menadžer u Kulturnom centru „Grad”.
Do realizacije zamisli da neki objekat bude prenamenjen, postoje dva puta. Sami umetnici mogu da odaberu građevinu koji smatraju odgovarajućom i da se sa tom idejom obrate opštini, a moguće je i da sama lokalna samouprava napravi spisak podesnih objekata, pa da onda zainteresovani mogu da „pikirju” jedan od njih.
Tvorci KC „Grada” su znali da žele neko zdanje u tom delu grada, a za njihove ideje je imala sluha opština Savski venac. Posle preuređenja i prilagođavanja prostora koje je trajalo oko četiri meseca, industrijsko skladište je izraslo u jedan od najprijatnijih gradskih prostora. U toku dana, to je ušuškano mesto za ispijanje kafe, uz mogućnost besplatnog pristupa Internetu. Uveče, „Grad” se transformiše u prostor za žurke, koncerte, ali i naučne i kulturne debate i promocije.
Svest o ogromnom potencijalu nekadašnjih industrijskih objekata postoji i u Turističkoj organizaciji Beograda, odakle najavljuju ozbiljniji, sistematičan pristup ovoj oblasti.
Dragan Vukotić
-----------------------------------------------------------
Po uzoru na Njujork
Njujork se na svetskoj mapi odavno, uz Berlin, pozicionirao kao grad koji neguje „samoniklu” kulturu, koja se stvara van institucija. Običaj da se industrijske lokacije pretvaraju u kulturne datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka i posebno je prepoznatljiv u kvartu Soho. Jedna od najekskluzivnijih njujorških četvrti bila je u tom periodu preplavljena avangardnim umetnicima, a lokalne vlasti su im omogućile da tu ostanu i stvaraju, obezbedivši im dobre uslove za rad. Vremenom su u tom delu Menhetna počeli da niču kafići, restorani, galerije, Soho je postao sinonim za mesto u kojem svako priželjkuje da živi, a cene stanova uzletele su do astronomskih visina...
-----------------------------------------------------------
Anketa
Mihailo Lujak, arhitekta, asistent na Arhitektonskom fakultetu
Nisu neophodna velika ulaganja
– Pretvaranje napuštenih industrijskih hala u prostore čistije i finije namene poput kulture ili nauke koncept je koji se odavno primenjen u Zapadnoj Evropi. U Beču su svetske arhitekte poput Borisa Podreke i Žana Nuvela silose pretvorili u zgrade sa luksuznim stanovima. Takve ideje su odlične i Beograd ima potencijal za to. Objekti u okviru Stare Šećerane preko puta Ade Ciganlije, brodogradilišta u Novom Beogradu i Stare električne centrale na Dorćolu odlične su za takvu namenu, jer su blizu naselja i bile bi dostupne velikom broju ljudi. Čak nisu neophodne ni prevelika ulaganja, već se zapušteni prostori mogu adaptirati i dati na korišćenje uz pristupačne nadoknade.
Grozdana Šišović, arhitekta „Reactstudio”
Premalo prostora za kulturu
– Za kulturu u gradu ima premalo prostora i pozdravljam strategiju koja bi atraktivne i neiskorišćene prostore otvorila za alternativnu umetnost, ateljee, pozorišta. U njih se ne mora useliti neka zvanična institucija kulture. Sređivanje napuštenih magacina i hala ne zahteva velike investicije. Videli smo koliko je ljudi privukao „Mikser”. Mnogi nisu ni znali da tako nešto postoji na samo desetak minuta od centra, pored reke. Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda
Dunavska ulica kao riznica
– Nemam primedbe na takve ideje. Maltene u svim industrijskim zonama u gradu moguće je prazne objekte pretvoriti u javne. Privlačniji su oni do kojih se može doći pešice, kao što je to praktično cela Dunavska ulica. Ali pitanje je da li bi takvi prostori mogli u toku čitave godine da privuku posetioce. To zavisi od atraktivnosti programa i zato je bolje da se povremeno aktiviraju a i posetioci treba da se užele neke manifestacije.
objavljeno: 24/10/2010
Pogledaj vesti o: London
