Izvor: Politika, 20.Jun.2014, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Irački manevar Tonija Blera
Uoči saopštavanja izveštaja komisije o pozadini invazije na Irak, nekadašnji britanski premijer krenuo u preventivni napada dokazujući svoju nevinost
Gradonačelnik Londona Boris Džonson je pre nekoliko dana ocenio da je bivši britanski premijer Toni Bler lud i da mu je potrebna „profesionalna psihijatrijska pomoć” jer odbija da prizna činjenicu da je američko-britanska invazija na Irak direktno uzrokovala današnje krvoproliće i divljanje džihadista u toj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlji.
Da li je nekadašnji stanovnik Dauning strita 10 zaista lud, kako tvrdi ekstravagantni londonski gradonačelnik, ili već konsoliduje snagu uoči sve izvesnijeg objavljivanja nalaza komisije koja se bavi rasvetljavanjem okolnosti pod kojim se Britanija upustila u ratni pohod na Irak 2003? Drugim rečima, da li Bler negiranjem odgovornosti kreće u svojevrstan preventivni napad?
Komisija na čijem čelu je ugledni pravnik ser Džon Čiklot formirana je posle povlačenja britanskih trupa iz Iraka u julu 2009. kako bi se ostrvskoj javnosti dali odgovori na neprijatna pitanja o invaziji koje je Blerova vlada prećutkivala. Grupi je omogućen neograničen pristup svim dokumentima, pa i tajnim, a istraga je započeta 2009. sa završetkom najavljenim za kraj 2011. Okolnosti su, međutim, poremetile planirani tempo, pa se očekuje da Čiklotova komisija sa rezultatima izađe u javnost do kraja jula ove godine. Na sajtu komisije još nema konkretnog datuma objavljivanja izveštaja, ali procedura je takva da će Bler unapred biti obavešten o nalazima komisije i vremenu objavljivanja izveštaja, pa njegovi sve češći istupi ukazuju da bi izveštaj mogao da se pojavi svakog dana.
Prva linija odbrane Tonija Blera zasniva se na tezi da bi ova, a ne neka prethodna, generacija političara trebalo da snosi odgovornost za trenutnu krizu u Iraku i za zamajac džihadista okupljenih oko Islamske države Iraka i Levanta (Idil). U članku objavljenom na njegovom ličnom sajtu Bler naziva „bizarnim” sve spekulacije koje u uzročno-posledičnu vezu dovode invaziju na Irak 2003. i današnje napredovanje ekstremista.
„Treba da se oslobodimo ideje da smo ’mi’ prouzrokovali ovo. Nismo. Možemo da debatujemo da li je naša politika u tom trenutku bila od pomoći ili nije i da li je akcija ili nečinjenje bolja opcija. Ali istinski uzrok krize leži u samom regionu a ne van njega.”
On dalje navodi kako je prošlogodišnje odbijanje da se interveniše u Siriji dovelo do stvaranja povoljne klime za bujanje terorističkih grupa koje sada uzimaju danak zbog takvog nečinjenja.
Za Borisa Džonsona ovakav pristup je šokantan i „potpuno suprotan od realnosti”.
Istina je, kaže, da „pre invazije na Irak koju je 2003. predvodila Amerika u toj zemlji uopšte nije bilo Al Kaide. Sadam Husein jeste bio nemilosrdni tiranin čiju je vladavinu obeležila brutalnost, ali nije imao nikakve veze sa terorističkim napadima na Svetski trgovinski centar 11. septembra i nikada nije posedovao oružje za masovno uništenje”.
Članak Tonija Blera, naročito deo u kojem se kritikuje izostanak zapadne intervencije u Siriji, izazvao je bes i podsmeh u britanskom parlamentu koji je stopirao takvu inicijativu. Veći deo poslanika koji je glasao protiv „humanitarne intervencije” na Siriju ocenio je da trenutni događaji u Iraku potvrđuju da je tada dobro učinjeno budući da bi u slučaju bombardovanja dodatno ojačale terorističke frakcije.
Nekadašnjem premijeru, čini se, nije naklonjena ni stručna javnost jer profesor sa Kembridža i vodeći britanski stručnjak za Irak Džordž Džofi tvrdi da „apsolutno postoji direktna veza između napada na Irak i uspona terorista Idila”.
U novembru 2002. Džofi je sa još dvojicom stručnjaka pozvan u premijerovu rezidenciju da popričaju o posledicama anglo-američkog napada na Bagdad.
„Nije nam bilo dozvoljeno da kažemo da li je invazija dobra ideja, već samo o tome kakve će biti njene posledice. Bilo je jasno da je odluka da se izvrši invazija na Irak već bila doneta”, kaže Džofi za „Hafington post”.
On tvrdi da je Bler tokom razgovora sa stručnjacima bio potpuno nezainteresovan i da je ceo problem personalizovao na slučaj Sadama Huseina, a da mu je etnička razjedinjenost Iraka i opasnosti koje iz nje vrebaju nisu ništa značile.
„Sadašnji istupi bivšeg premijera pokazuju da nije u stanju da shvati politiku i geopolitiku, što je sramno”, ocenjuje profesor Džofi i dodaje da Toni Bler i Džordž Buš snose „punu odgovornost” za trenutna dešavanja u Iraku.
Upravo u vazalskom odnosu britanskog premijera prema američkom predsedniku možda treba tražiti ključ za njegov odnos prema invaziji na Irak. Londonski „Indipendent” je još prošle godine nagovestio da će Čiklotova komisija pokazati da je Toni Bler početkom 2002. dobio podatke obaveštajnih službi koji pokazuju da u Iraku nema oružja za masovno uništenje i da u tom smislu Libija predstavlja veću opasnost za interese Ujedinjenog Kraljevstva. Premijer je navodno shvatio upozorenje i dan pred odlazak u Ameriku gde je trebalo da provede vikend za Džordžom Bušom izjavio da „ne bi bilo razumno” dalje forsirati priču o Sadamu i njegovom oružju.
Šta se desilo na Bušovom ranču u Teksasu, odakle se Bler vratio kao drugi čovek oran za invaziju, i dalje nije sasvim razjašnjeno. Na teret mu se stavlja da je upravo za vreme te posete u aprilu 2002. doneo odluku o ulasku u rat, mnogo pre nego što su propali napori oko rezolucije Ujedinjenih nacija.
O relaciji američki predsednik – britanski premijer i tadašnjem odnosu snaga među njima možda najbolje svedoči pošalica koju obilato koriste novinari sa obe strane Atlantika nazivajući Tonija Blera – Bušovom pudlicom.
Dragan Vukotić
objavljeno: 20.06.2014
Pogledaj vesti o: London
