Izvor: B92, 24.Okt.2009, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: David Ayers, Red Snapper
Malo je bendova koji sa takvom lakoćom kombinuju elektroniku, hip-hop i džez, kao što to radi trio iz Londona Red Snapper. Velike su šanse da među ljubiteljima njihove muzike naiđete na tvrdokorne džezere koji se ježe na svirku u kojoj nema živih instrumenata, ali isto tako ih vole i klinci koji idealan provod nalaze u klubovima,i u ispresecanim brejk-bit ritmovima.
Red Snapper su osnovani 1993. godine, a prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << album "Prince Blimey" izdaju tri godine kasnije. Tim albumom postavljaju nove standarde u elektronskoj muzici, pošto su bili među prvim bendovima koji su klasičnu klupsku atmosferu prenosili na bubnju, basu i gitari umesto na ritam mašini, kompjuteru ili gramofonu (mada, kasnije su i to koristili). Nakon odličnog prijema debi albuma, a naročito nakon turneje na kojoj su bili predrupa za Prodigy, Red Snapper skreću pažnju britanskih medija što rezultira njihovim komercijalno najuspešnijim albumom "Making Bones" iz 1998. Dve godine kasnije izlazi "Our Aim is to Satisfy Red Snapper" poslednji studijski album pre nego što će napraviti pauzu do prošle godine kada su se vratili džeziranim mini albumom "A Pale Blue Dot".
Red Snapper će nam se predstaviti u okviru ponoćnog programa Beogradskog džez festivala 31. oktobra u Domu omladine.
Između 2002. i 2007. godine Red Snapper je bio neaktivan. Koji su bili razlozi za to?
Moram da naglasim da pauza nema veze sa navodnim lošim odnosima unutar grupe. Uvek smo se odlično slagali i nikada nismo bili u konfliktu. Osnovni razlog zašto smo pauzirali je finansijske prirode. Otprilike smo svi u to vreme osnivali porodice, dobijali decu, a Red Snapper jednostavno nije bio bend koji donosi novac. Svako se okrenuo nečem drugom: Rič (Richard Thair, bubnjevi) je osnovao tehno grupu Toob, Ali (Ali Friend, bas) je osnovao folk bend, a ja sam počeo da pišem muziku za televiziju, uglavnom za BBC.
Dok Red Snapper nije bio aktivan, nas trojica ne samo da smo se konstantno viđali, već je svako od nas „gostovao" na muzičkim projektima druge dvojice.
Kakvo iskustvo je za tebe bilo pisanje muzike za BBC?
Pisanje muzike za televiziju je skroz drugačije iskustvo nego rad sa bendom. Kada radiš namensku muziku za film ili TV, priroda posla je da svaki put napišeš nešto skroz različito od onog prethodnog, dok kada sviraš u bendu svi očekuju da to ima neki tvoj pečat, karakterističan za zvuk benda kom pripadaš.
Inače, upravo se sada emituje dokumentarac o životinjama koji vodi Stiven Fraj (Stephen Fry) i zove se Last Chance to See.
Kako ste rešili da ponovo počnete da svirate kao Red Snapper?
Baš u vreme kada smo se dogovarali da počnemo da sviramo zajedno, dobili smo poziv da sviramo na otvaranju grandiozne železničke stanice St. Pancras (koja povezuje Veliku Britaniju sa ostatkom Evrope). Nakon toga smo ponovo počeli da imamo probe, da pravimo nove pesme i samo smo u jednom momentu primetili da imamo dovoljno dobrih pesama za album, i onda se desio "A Pale Blue Dot".
Pre nego što te pitam nešto o novom albumu, zanima me kako se desilo da svirate na otvaranju te stanice, odnosno kakva veza spaja železnicu i Red Snapper?
Da, to je bilo malo čudno (smeh). Ispostavilo se da je osoba koja je bila zadužena za muziku na toj ceremoniji otvaranja, veliki Red Snapper fan.
Koliko je bilo drugačije snimati "A Pale Blue Dot" u odnosu na neke vaše starije albume?
Mnogo stvari se promenilo od našeg poslednjeg studijskog albuma, a jedna od njih je i naš budžet za snimanje, koji je mnogo manji nego što je bio npr. 2000. godine. "A Pale Blue Dot" je snimljen relativno brzo i relativno jeftino, i gotovo ceo uživo. Ideja nam je bila da na albumu prenesemo zvuk koji se čuje kada sviramo uživo na koncertima.
Ako se ne varam, saksofon na albumu svira Tom Čelindžer (Tom Challenger)?
Da i on dolazi sa nama u Beograd, tako da će nas biti četvorica na bini.
S obzirom na to da na nekim vašim pesmama imate vokale, zanima me kako oni zvuči uživo? Semplujete li ili nešto drugo?
Trudimo se da na svakom koncertu svaku pesmu odsviramo bar za nijansu drugačije nego veče pre toga. Često menjamo aranžmane prilogođavajući ih postavi u kojoj smo na bini. Tako je npr. rep iz pesme "Suckerpunch" u sadašnjoj postavi zamenjen saksofonom koji imitira repovanje. Ako znate pesmu, definitivno ćete je prepoznati samo što će biti malo drugačija. Trudimo se da naš svaki koncert bude poseban, da konstantno menjamo nešto izbegavajući kliše i rutinu.
Verovatno je to jedan od razloga zašto ne radiš u kancelariji?
Da, baš tako (smeh). Ne volim bendove koji uživo zvuče uvek isto. Desilo mi se da vidim bend koji zvuči odlično na koncertu, ali kada sam ih ponovo video, to je zvučalo u dlaku isto kao na prethodnom, sve je bilo kao preslikano. To me podseća na mehaniku, na auto-pilota u avionu. Sviranje za mene predstavlja veliko uzbuđenje, i obožavam kada ne znam šta će se sledeće desiti. Ako npr. Tom ima solo na saksofonu za vreme kog on očigledno uživa dok publika divlja, nas trojica ćemo ga uvek podržati da taj solo traje duže nego inače. Svi u grupi volimo džez, tako da to možda ima veze sa duhom improvizacije koji se trudimo da održimo na koncertima.
Ni meni nikada nisu bili jasni bendovi koji ništa ne menjaju na koncertima. Tu ne mislim na koncerte velikih grupa tipa Rolling Stones, u čijoj organizaciji su stotine ljudi i tačno se zna koje svetlo se pali na kom mestu u kojoj pesmi, već prvenstveno mislim na manje grupe koje neretko celu turneju sviraju iste pesme, istim redosledom. Čini mi se da je to mnogo bliže poslu u firmi nego bavljenju muzikom.
Slažem se skroz. Naše set liste variraju od koncerta do koncerta, vrlo često ih menjamo. Aranžmani su gotovo uvek različiti"Čini mi se da je to pravi način da bude zanimljivo i nama i publici, bez obzira koji put nas gleda.
Pomenuo si malopre džez. Zanima me šta voliš iz tog žanra, ne računajući klasike tipa Majls (Miles Davis) i Koltrejn (John Coltrane) .
Polar Bear mi se baš dopada u poslednje vreme..Šta još..Recimo mladi saksofonista Džon Karter (John Carter). On je učio od starih bi-bap majstora i po svemu sudeći, odlično je naučio.
Da li voliš džez koji pušta Džajls Piterson (Gilles Peterson) ?
Džajls je naš prijatelj i veliki Red Snapper fan, tako da je moj odgovor nedvosmisleno – da. Za njega imam samo lepe reči i mnogo poštovanja. Nakon kraćeg razgovora sa Džajlsom jasno ti je da on živi i diše samo za muziku, da ga ne zanima da li je nešto u trendu ili ne.
Red Snapper je izdavao za Warp, Matador i sada za Lo. Sve tri kuće su visoko kotirane u svetu nezavisne muzike. Kakva su vaša iskustva sa njima?
Dok smo izdavali za Warp, mnogo ljudi nas je pitalo otkud mi tamo, valjda zbog toga što je većina njihovog kataloga elektronska muzika. Mada, ako ste malo upućeni u materiju, jasno vam je da Warp ne izdaje samo Aphex Twin i Squarepusher već i neke muzičare koji koriste tradicionalne instrumente.
Ljudi koji rade za Warp su svestrani kad je muzika u pitanju i imali smo odličnu saradnju. Ipak, činjenica je da dobar deo muzičara iz njihovog kataloga nije budžetski zahtevan – većina se sastojala od jednog ili dva čoveka, snimali su albume u sopstvenoj produkciji, često i u sobi. S druge strane, nas je nekada bilo i do šest u bendu, tako da im je bilo jako teško da nas isprate finansijski po pitanju snimanja u studiju i organizovanja turneja. Upravo zbog toga smo se rastali, na obostranu žalost. Matador je bio naš izdavač u Americi, tako da s njima nismo imali puno kontakta, to je uglavnom sve išlo preko Warpa
Što se tiče naše sadašnje kuće Lo, oni su kontaktirali nas. Čuli su da tražimo izdavača, rekli su da vole našu muziku i dogovor sa njima je pao vrlo brzo. Nemamo nikakvu presiju kada ćemo nešto izdati za njih, koliko često i kako će to zvučati. Drugim rečima, imamo sjajan tretman.
1997. godine bili ste predgrupa za Prodigy na njihovoj Fat of the Land turneji. Kako je to prošlo, koliko su vas prihvatili njihovi fanovi?
Uh, ne mogu da verujem da je to bilo ’97, to izgleda tako davno (smeh). Znaš kako ti je sa predgrupama – većina ljudi u publici je došla da vidi Prodigy i nije ih mnogo zanimalo ko je pre njih..svejedno im je bilo da li smo u pitanju mi, Aphex Twin ili neko treći, ali to je skroz razumljivo. Nama je ta turneja definitivno pomogla da dođemo da novih slušalaca. Album Making Bones smo izdali neposredno nakon te turneje sa Prodigy i to nam je i dalje najprodavaniji album.
Stvarno? Baš sam se pitao da li je prodavaniji "Making Bones" ili debi "Prince Blimey""
"Making Bones" definitivno i to skoro duplo. Sve to isključivo zahvaljujući publicitetu koji smo dobili nakon ploče "Prince Blimey". Išli smo često po TV i radio stanicama, gostovali kod Džulsa Holanda (Jools Holland), imali tu turneiju sa Prodigy"
S obzirom da ste počeli da svirate početkom devedesetih godina prošlog veka, možeš li da uporediš britansku muzičku scenu tada i sada?
Mislim da je bendovima danas mnogo teže da se probiju nego tada. Danas imaš bukvalno milione bendova, konkurencija je mnogo jača nego kada smo mi počinjali. Baš sam pre neki dan rekao Aliju i Ričardu kako imamo sreće što smo stekli ime pre petnaestak godina, jer bi nam danas bilo neuporedivo teže. Takođe, manje novca cirkuliše u muzičkom svetu nego
ranije..I čini mi se da će mladim bendovima biti sve teže u budućnosti – nimalo im ne zavidim i ne bih voleo da sam u njihovoj koži.
Početkom devedesetih na primer uopšte nije bilo kul snimati muziku za film, reklamu ili TV. Sada je to, ne samo kul, nego je možda i najbolji način da te neko primeti ako nisi poznat.
Za sam kraj, reci mi šta slušaš ovih dana
Dopadaju mi se Kings of Leon. Njih mi je otkrila moja žena još dok su bili skroz nepoznati, kad su izdali prvi EP, i mnogo mi je drago što su u međuvremenu postali popularni. Dopada mi se poslednji singl od Arctic Monkeys, mislim da se zove "Crying Lightning"...Sviđa mi se i Kelp, on je remiksovao neke pesme za Red Snapper...Često se vraćam nekim od najdražih albuma koje sam ikada čuo – saundtrek za film "Taksista" od Bernara Hermana (Bernard Herrmann), mislim da je to najbolje Hermanovo delo..Volim i Džona Berija (John Barry)..Volim orkestriranu filmsku muziku generalno.
