Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Jan.2016, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju Čedo Maksimović: Nudim Beogradu – BGD san
London i glavni grad Srbije mogli bi biti centri “Blue green dream”, nove filozofije urbane arhitekture. U Londonu pregovaramo s državnom kompanijom o gradnji najvećeg britanskog projekta vrednog 26 milijardi funti po “blue green” principima, a investitori Beograda na vodi nisu zainteresovani za gradnju.
BGD je nova paradigma za planiranje, projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje gradskih vodnih sistema i zelenih površina kao sinergijske mreže. Globalni >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << biznis krugovi nude saradnju i kapital
Razgovarao: Miša Brkić
Budućnost nije ono što je nekad bila.
Ova misao-opomena temelj je nove paradigme u čijoj je suštini jedan – san.
Blue green dream.
“Plavo-zeleni san” samo je jedno od naučnih reagovanja na zabrinutost da Planeta Zemlja, ne samo zbog klimatskih promena, dostiže granice upotrebljivosti raspoloživih resursa koje “sanja” Čedo Maksimović, profesor londonskog Imperijal koledža. Za ono što je do sada u teoriji i praksi “odsanjao”, profesor Maksimović i njegov tim nedavno su dobili prestižno priznanje “Bussiness Green Technology” za “Istraživačko-razvojni program u 2015. godini” koje dodeljuje udruženje Business Green World. Nagrada se dodeljuje jednom godišnje za razne inovacije u zelenim tehnologijama koje su orijentisane ka biznisu, ka stvaranju novih poslova, novih profesija, novih radnih mesta, novih kompanija...
Otuda i prvo pitanje profesoru Maksimoviću:
Za šta ste vi dobili to priznanje?
Za istraživanje i razvoj inovacija u novom načinu razmišljanja i projektovanja novih gradova i revitalizacije postojećih gradskih sadržaja. Reč je o prvenstvenoj vezi zelenih površina, vode i grada. Odatle i ime projekta “Blue green dream”, skraćeno BGD.
Šta je suština vašeg istraživanja?
BGD je nova paradigma za planiranje, projektovanje, izgradnju, upravljanje i održavanje urbanih vodnih sistema i urbanih ozelenjenih površina kao plavo-zelene sinergijske mreže, a ne kao odvojenih sistema. Ovakvim pristupom menjamo preovlađujući “tok svesti”, jer do sada se govorilo “zaštitimo prirodu”, a mi sada kažemo “da uposlimo prirodu da štiti nas”.
Podstičemo delotvorna rešenja poboljšavanja kvaliteta urbanog življenja i prilagođavanja klimatskim promenama. Kombinovani efekti klimatskih promena i povećanja urbanizacije zahtevaju umešno planiranje i remodeliranje postojećih urbanih celina. Inovativnu metodologiju osvežavanja postojećih i planiranja novih gradskih četvrti razvija i primenjuje Evropski institut za inovacije i tehnologiju kroz svoj “klimatski” program KIC čiji sam ja koordinator. Ja sam i idejni tvorac BGD projekta oko kojeg su se okupili vrhunski stručnjaci sa još četiri evropska univerziteta, projektantske kompanije, a prikupio sam i novac za finansiranje. Onda je Imperijal koledž prihvatio projekat kao svoj, uz uslov da ja i pored penzionisanja ostanem da ga vodim.
Koji univerziteti učestvuju u vašem projektu?
Kao naučno jezgro, pored Imperijal koledža, uzeti su univerziteti iz Ciriha, Delfta, Berlina i Pariza. Kad sam dobio tri miliona evra za ovaj projekat, Švajcarci su se zahvalili i otišli jer su samo za sebe dobili 40 miliona evra od njihove Vlade. Oni su tih 40 miliona skoro potrošili i javili su se nedavno s pitanjem mogu li da nam se sada ipak priključe za narednu fazu, jer su videli da ne može “svaka vaška obaška”. “Plavo-zeleni san” zahteva kritičnu masu znanja i multidisciplinarnost. Jedna zemlja nema kritičnu masu znanja.
I dokle ste stigli u razvoju paradigme?
Projekat traje četiri godine i ove godine završili smo prvu fazu. Ali, to nije i kraj projekta. Naprotiv, on je doprineo da se formira nova škola mišljenja, novi način razmišljanja, nova filozofija. I to je ta inovacija koju je prepoznao žiri Business Green World. Računam da će za pet do 10 godina sve države, svi gradovi i sve projektantske kuće razmišljati na način koji smo mi osmislili ovim projektom. Svakako će biti varijacija, ali osnovna filozofija jeste – da mi ne ulažemo u zaštitu čovekove sredine da bismo zaštitili prirodu, nego prirodi dajemo priliku da zaštiti ljude.
Mi smo sve to upakovali u novi metod i modeliranje, tako da se ostvaruju značajne uštede i u gradnji, a prvenstveno u eksploataciji i održavanju objekata. To znači da će računi za struju, vodu, grejanje, hlađenje, odnošenje smeća... biti značajno niži ako se sistemski – od projektovanja do gradnje – primeni naš koncept “Plavo-zeleni san”.
Govorite o novoj filozofiji osmišljavanja urbanog života?
Upravo tako. To je novi, multidisciplinarni pristup gradnje prvenstveno u urbanim sredinama, ali taj se koncept vrlo lako primenjuje na predgrađa i ruralne sredine. On objedinjuje arhitekturu, biologiju, hemiju, hidrologiju, građevinarstvo... u novu filozofiju. Pokazalo se da pojedinačne struke ne mogu da urade ono što mogu da postignu kad se objedine sva ta znanja.
Šta je srž “Plavo-zelenog sna”?
Ključna ideja je da između onoga što rade arhitekte, pejsažne arhitekte, energetičari, biolozi, hemičari... postoje interakcije. Do sada toga nije bilo, svako je radio ono što u svojoj oblasti najbolje zna i ume. Ali, oni svojim radom utiču jedni na druge, ponekad pozitivno, a vrlo često i negativno. Između svih tih struka nisu bile dovoljno jake interakcije, niti su bile dovoljno formalizovane, niti dovoljno kvantifikovane. Napravili smo metod za sinergiju znanja iz raznih struka tako što smo ih prethodno raščlanili, kvantifikovali, modelirali i dali im pojedinačne indikatore.
A šta je cilj?
Da se dobiju bolja rešenja koja upošljavaju prirodu da nas štiti, a u isto vreme ostvaruju se značajne uštede u gradnji, a naročito eksploataciji zgrada. Fantastične uštede koje se mere stotinama milijardi evra. Ne samo upotrebom izolacije i klima uređaja, nego umrežavanjem zelenila i vode.
Kako to zamišljate da priroda štiti nas?
Suština je da se u gradovima između vode i zelene vegetacije uspostavi harmonija. Da razorni element vode, koji će biti sve veći s klimatskim promenama, što je moguće više ublažimo, a da pozitivni elemenat vode spojimo sa zelenim. Da mi je neko pre 10 godina rekao da će Njujork biti poplavljen i da će metro biti zatvoren, ne bih verovao. Njujork je imao tri pošasti u istoj godini – i topli talas i hladni talas i podizanje mora. Onda su videli da je vrag odneo šalu. Da ne spominjem kolike su im štete. Drugi fenomen je izumiranje celih naselja i gradova zbog višegodišnjeg nedostatka vode, na primer u Kaliforniji, Nevadi, Novom Meksiku.... Moje kolege sa Stenforda dobile su 100 miliona dolara da naprave strategiju vode za Kaliforniju. Nema tu mnogo mudrosti – od kiše se ne sme baciti ni kap, a ono što se potroši mora da se vrati u sistem. Jedini resurs vode su kišnica i prerađena već upotrebljena voda. Na primer, investitori za novo naselje na crnogorskom primorju “Luštica bej” već su otkupili svu kanalizacionu vodu koja će biti prečišćena i njome će zalivati golf terene i kompletnu zelenu vegetaciju.
Znači, prečišćena voda je novi resurs.
Mi imamo odgovor za dobar deo toga. Na primer, dovoljno je da u gradovima sušni period potraje nekoliko meseci i da nestanu zelene površine. Zato je potrebna voda, a ako je nema u česmi ima je u podzemlju gradova, a možemo je i skladištiti kad je ima previše.
Kad sam ja bio student profesori su nam govorili da čoveku dnevno treba do 400 litara vode. Ali, sada nema toliko vode, ta priča da vode ima u izobilju više ne postoji, Evropa je te dnevne potrebe smanjila na 150 litara. Sada se čak donose propisi da se neće dati upotrebne dozvole za zgrade ako troše više od 100-120 litara po stanaru.
Kako su voda i zelenilo umreženi u vašem projektu?
Jedno drugom pomažu. Ako zelenilu preti opasnost da izumre kad je suša, znači treba mu voda da preživi. A zelenilo treba da preživi da bi smanjilo potrošnju energije.
Kako to?
Ako imate zgradu od 3-4 sprata, nju mnogo efikasno od temperature može da štiti visoko drveće. Ali, zavisi da li se zgrada štiti sa južne ili severne strane. Sa južne strane je listopadno drveće štiti od previše letnje vrućine pa stanarima nisu potrebni klima uređaji. Evo vam odličan primer iz Beograda. Pogledajte zgradu gde je bio restoran Vltava, ispred nje je veliki platan koji leti pravi senku i u toj senci niko od stanara nije ugradio klima uređaj kojih ima na svakom stanu, ali van te senke platana. Ako se projektuje naselje tako da listopadnu vegetaciju postavi da štiti južne fasade, onda je potrebno mnogo manje struje za letnje rashlađivanje. Mi projektujemo ulične kafiće na Mediteranu koji nemaju u baštama prskalice za rashlađivanje nego je posađeno drveće kojem je da bi opstalo potrebna voda. Kad je vrućina, drveće isparava i hladni vazduh pada dole, dakle koristi se to evaporativno hlađenje. A sa severne strane zgrada treba posaditi četinare koji štite fasade od zimskih vetrova i trebaće manje struje za grejanje. Sva ta vegetacija treba – vodu. A voda se ne mora uzimati iz česme. Onaj ko ima kafić na Mediteranu ne zaliva drveće vodom iz česme, nego je sakuplja od pranja čaša, prečišćava i razvodi za zalivanje drveća. To je mali primer, ali kad se taj pristup sistematski primeni za celo naselje ili grad onda su uštede neverovatne.
Šta je bila prva faza projekta?
Mi smo u prvoj fazi razvili metode i uradili 14 malih demonstracionih rešenja u kojima smo primenili naš pristup.
Kolege iz Hrvatske projektovale su na BGD principima univerzitetsko naselje Borongaj u Zagrebu. Procenjeno je da će računi za električnu energiju biti 85 odsto manji od standardnih rešenja. To se postiže kombinacijom izbora vrste i uloge zelenila, korišćenjem podzemne vode, odlaganjem viška energije skupljene leti u tlo i njenim korišćenjem zimi, inteligentnim rešenjima za interakciju zgrada sa atmosferskim uslovima.
Tako je, primenjujući modele gradnje mog kolege Ranka Božovića i BGD principe, “živnula” i zgrada Svetske banke u Parizu koja sada troši 45 odsto manje vode i struje, a za dve godine je otplatila sve troškove ugradnje “blue green” tehnologije.
Jedno rešenje primenili smo u Singapuru. Tražili su da im budem savetnik za vode i prihvatio sam. Sada grade naselje čiji je projekat napravljen prema mojoj “plavo-zelenoj” filozofiji.
Kakav je feedback biznis zajednice?
Dva su reagovanja. Jedni kažu “da, zašto da ne”, a drugi kažu “da, ali... kaži mi gde to postoji”. Zainteresovane su ne samo projektantske i građevinske firme, nego i mnogi proizvođači – od solarnih panela, kuća, do postrojenja za prečišćavanje. U kontaktu smo sa jednom firmom koja ima novu tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda i vidi sebe kao globalnog lidera kad nam se priključi. Sarađujemo sa španskim arhitektom koji je vodeći projektant u Latinskoj Americi i traži da mu budemo partneri za buduće projekte.
Sarađujemo s kineskim Ministarstvom za životnu sredinu, sticajem okolnosti ministar je naš doktorant Imperijal koledža. Oni naš projekat vide kao priliku za objedinjavanje pojedinačnih znanja.
Moja saradnica bila je pre tri nedelje u jednoj američkoj državi na zapadnoj obali zbog problema koje imaju s poplavama, ali su joj oni rekli da su zainteresovani za “Blue green dream”, ponudili su stotinjak hiljada dolara da im kažemo šta je najbolje da sada rade.
Upravo pregovaramo s najvećim projektom u Londonu koji košta 26 milijardi funti i gradiće se 30 godina. To će biti najveći saobraćajni čvor u Britaniji, ukrštaju se pruga istok-zapad i brza pruga od Londona prema severu, oko kojeg se revitalizuje industrijska zona i grade stambena naselja za 60.000 stanovnika.
Pre nego što su nas pozvali, oni su angažovali jednu kompaniju da uradi projekat za vodu. Ja sam im rekao da se tako ne radi i da je to pogrešno. Jedna kompanija za vodu, jedna za zelenilo, jedna za energiju... Tako se radi klasično i tako se radi u celom svetu. Ja sam i predložio da sve te kompanije okupimo za jedan sto, da svako onom drugom bude đavolji advokat, da čuju i da u startu jedni drugima kažu šta ne valja, pa se onda dogovorimo i napravimo koncept, pa mi onda uradimo interakcije, onda napravimo okvir i kažemo arhitektima “e, sad izvol’te”.
To je toliko veliki projekat da je država formirala posebnu kompaniju koja će graditi i upravljati tim projektom kad se izgradi. Činjenica je da nova “plavo-zelena” filozofija lakše uspeva ako onaj ko gradi i posle upravlja izgrađenim objektima.
Nudimo Londonu da bude “blue green” perjanica.
Ima li interesovanja u Srbiji?
“Blue green” tehnologiju nudim i Beogradu i tražim projektante, investitore, građevinare, proizvođače opreme... za konzorcijum koji će graditi stambena naselja i fabrike oko Beograda. Imao sam sastanak s vlasnikom jedne arhitektonske firme koji su shvatili da nije “štos” projektovati, napraviti i prodati naselje, nego da je mnogo kvalitetnije rešenje da oni ostanu i ponude Beogradu da vode usluge za naselje po ceni koja je, na primer, konkurentna sa gradskim grejanjem, ali nude zimi grejanje a leti hlađenje bez klima uređaja, plus čišćenje, đubre, škole, obdaništa... On nudi Beogradu novu filozofiju, novi koncept. On je shvatio ono što i ja – da jedna struka ne spasava planetu i da on više nije arhitekta nego integrator.
Važno mi je da napravim pokret. Zato sam se odlučio za Mikser festival koji već tri godine ima vrlo prestižan kurs za mlade dizajnere. Ti koji su bili na prvom kursu sada imaju svoju projektantsku firmu, oni će biti prvi koji su počeli da primenjuju moj model u novom naselju koje grade. U Beogradu ćemo uspeti ako počnemo sa jednim zdravim projektom i ako investitori prepoznaju da im to nije davanje para za reklamu, to je ulaganje u vrlo profitabilan biznis.
Vi ste idealan partner investitora Beograda na vodi?
Nažalost, s njima nismo uspeli da napravimo nikakvu komunikaciju. Pokušaja je bilo mnogo, ali jednostavno to je zatvoren sistem koji smatra da sve zna.
Pregovaramo i sa Beogradskim vodovodom oko sređivanja kanalizacije po “blue green” tehnologiji, koje obuhvata i izmeštanje mokroluškog kolektora, najvećeg kanalizacionog kolektora koji se izliva u Savu kod Mostarske petlje, sto metara iznad Beograda na vodi.
Šta je sledeća faza?
Ja sam projekat priveo kraju. Imamo filozofiju koju sad treba primenjivati.
Već mi je prišlo nekoliko biznismena i rekli da sam ja naučnik koji ne zna da napravi pare, što je potpuno tačno. Predložili su mi i osnovali smo “Blue Green Global Company” sa sedištem u Londonu, sa idejom da pravimo joint ventura s proizvođačima kuća, opreme za prečišćavanje i recikliranje, energetskih uređaja, zelenih tehnologija... koji će nastaviti da proizvode opremu, ali na novi način. Već imamo kompaniju koja proizvodi panele za stambene zgrade u koje će se ugrađivati “blue green” sadržaji kao što su grejanje i hlađenje. I pregovaramo sa jednim investitorom koji gradi naselje od 30.00 stanova da svaki stan na fasadi ima svoju vertikalnu farmu povrća. Te panele proizvodi firma koja je spremna da ih zimi skine i skladišti ih do proleća. Gradovi moraju da proizvode 30-40 odsto hrane i to već počinje da se radi.
Pogledajte intervju:
