Izvor: B92, 20.Okt.2011, 00:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inteligencija tinejdžera varira

Kod tinejdžera može doći do velikih promena u nivou inteligencije tokom nekoliko godina, kako na bolje, tako i na gore, što je posledica promena u strukturi mozga, a ne delovanja hormona, utvrdili su stručnjaci Londonskog univerzitetskog koledža (UCL).

Ovim se stavlja pod znak pitanja svrsishodnost testiranja koeficijenta inteligencije (IQ) tokom prvih godina školovanja, na osnovu kojeg se ponekad određuju opcije u obrazovanju i budućoj karijeri deteta, izvestila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je francuska novinska agencija AFP.

Britanski tim je 2004. testirao inteligenciju 33 tinejdžera starosti od 12 do 16 godina.

Korišćeni su standardni testovi za merenje "verbalnog IQ-a" (jezičkih i aritmetičkih sposobnosti, opšteg znanja i memorije) i "neverbalnog IQ-a" (u koji spada identifikacija nedostajućih delova slike, rešavanje vizuelnih zagonetki itd.).

Testirani tinejdžeri su tom prilikom bili podvrgnuti i snimanju mozga uz pomoć magnetne rezonance (MRI skenerom), kojim se dobija trodimenzionalni prikaz tog organa.

Drugo testiranje ove grupe tinejdžera je obavljeno tokom 2007. i 2008, pri čemu je uočeno da je IQ u tom periodu kod nekih ispitanika povećan ili smanjen i do 20 poena.

MRI snimci su pokazali da je u periodu između dva snimanja došlo do velike promene u strukturi mozga nekih ispitanika.

Pri tom je utvrđeno da je povećanje verbalne inteligencije praćeno većom gustinom sive mase u levom motornom korteksu, delu mozga koji je odgovoran za govor.

Porast neverbalne inteligencije pratilo je povećanje sive mase u delu mozga koji se naziva prednji cerebelum i u vezu je s pokretima ruku.

Pro tom, povećanje jedne vrste inteligencije nije nužno praćeno i povećanjem IQ druge vrste, utvrdio je londonski tim.

Stručnjaci UCL su utvrdili nedvosmislenu vezu između rezultata na testovima inteligencije i tadašnjeg stanja strukture mozga ispitanika.

Neka ranija istraživanja su ukazivala da se struktura mozga može znatno menjati i u odraslom dobu.

Na primer, prilikom testiranja londonskih taksista utvrđeno je da im je deo mozga poznat kao hipokampus, nadprosečno veliki, a on je od ključne važnosti za navigaciju i pamćenje.

Keti Prajs profesor sa UCL ističe da se postavlja pitanje da li se i nivo inteligencije menja tokom odraslog doba, ukoliko se menja i struktura mozga.

Odgovor na to pitanje je potvrdan, kazalao je Prajs.

Još, međutim, nije jasno da li su eventualne promene IQ u odraslom dobu posledica ranog ili kasnog razvoju i da li u njima obrazovanja igra neku ulogu.

Profesorka Prajs ističe da je kod dece najvažnije da se posle testa inteligencije prerano "ne otpišu" ona koja su na njemu slabo prošla, jer njihov IQ već kroz nekoliko godina može znatno da se popravi.

Foto: pOpsicle/sxc.hu

Nastavak na B92...