Izvor: NaDlanu.com, 09.Feb.2014, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imate spore reakcije? Bližite se smrti!
Osobe sa sporim reakcijama imaju veće izglede da umru u mladim godinama, odnosno čak 25 posto veću verovatnoću da će umreti u narednih 15 godina, za razliku od onih s brzim reakcijama.
To je pokazalo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Glazgovu i Edinbourgu kao i sa Univerziteta u Londonu.Oni tvrde da je manjak budnosti i "spremnosti“ opasan po zdravlje i život gotovo jednako koliko i pušenje. Naime, njihova teza je da usporavanje funkcija mozga može >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << da bude znak opšteg propadanja celog tela.Ukoliko dodatna istraživanja potvrde tu vezu, lekari primarne zdravstvene zaštite mogli bi u budućnosti da koriste test za merenje brzine reakcija na nadražaje kao jednostavan i brz način kontrole opšteg zdravstvenog stanja.Za potrebe ovog istraživanja britanski naučnici su analizirali podatke o više od 5.000 Amerikanaca koji su bili podvrgnuti testu merenja brzine reakcija osoba starih između 20 i 59 godina. Taj test je zapravo bio izuzetno jednostavan i podrazumevao je samo da testirana osoba sedi pred monitorom računara i da stisne taster svaki put kad se na monitoru pojavi nula.Svaki od volontera je prošao test čak 50 puta, a pritom je neprekidno merena brzina njihovih reakcija. Oni ispitanici koji su imali sporije reakcije mali su čak 25 posto veći rizik da će u idućih 15 godina umreti u odnosu na ispitanike s bržim reakcijama. No, i oni ispitanici koji su kod nekih testiranja bili sporiji, a kod nekih brži takođe su imali povišen rizik za ranu smrt u odnosu na one koji su uvek imali brze reakcije.Rana smrt ne podrazumeva samo veći rizik da osobe sa sporijim reakcijama poginu, na primer, u saobraćajnim nesrećama, već ukljućuju i veći rizik za ranu smrt usled srčanog ili moždanog udara, ali zanimljivo je da ta povezanost nije uočena kad je reč o raku.Drugim rečima, usporene reakcije ne znače i povišeni rizik za ranu smrt od nekog oblika raka.Potrebno je obaviti dalja istraživanja kako bi se proverilo da li se takvi rezultati mogu objasniti i nekim drugim faktorima, na primer, činjenicom da su osobe s brzim reakcijama možda mlađe, a samim time i zdravije, ili jednostavno da su oštroumnije.Zasad, istraživač dr. Gert Hager-Džonson s UCL-a smatra da ovakvi rezultati upućuju na to da bi jednostavan test merenja brzine reakcija kod odraslih ljudi mogao da predvidi šanse za preživljavanje nezavisno od starosti, pola ili društveno-ekonomskih uslova u kojima osoba živi.U svakom slučaju, očigledno je da brzina kojom mozak odgovara na nadražaje može da bude odraz opšteg stanja tela, a to znači da usporene reakcije mogu da budu znak postojanja raznih bolesti.Izvor: Jutarnji listFoto: Morguefile
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
