Izvor: B92, 13.Nov.2013, 11:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ima li smisla završni Masters?

Masters u Londonu završen je onako kako je većina ljudi u Srbiji priželjkivala, titulom Novaka Đokovića, ali u pozadini se nameće jedno važno pitanje.

Ima li smisla igrati Masters u ovakvom terminu? Turnir koji je zamišljen kao šlag na torti sezone i mesto gde je najgušća koncentracija kvaliteta najčešće se pretvori u mučenje tenisera čija su tela izmorena napornom godinom.

Utisak je da je sa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovišta samog sporta Masters potpuno izlišan. Manje zagriženi navijači krajem sezone već su se zasitili tenisa, a igrači, uprkos javnim istupima u kojima veličaju značaj Mastersa, u praksi ga ne tretiraju kao ’peti Gren slem’ – česti su otkazi i predaje zbog povreda za koje bi se na Gren slemovima ’stisnuli zubi’.

Jedini pravi motiv za tenisere jeste veliki broj bodova (1500 za trijumf) i izdašne novčane nagrade (nagradni fond je šest mlilona dolara.)

Ipak, kada ste čuli da je neki teniser zaigrao u rovitom stanju ili izjavu da će „učiniti sve da bude spreman za Masters“, kao što je slučaj sa GS turnirima? Naprotiv, neretko se događa da se Masters ne igra punom snagom – ili kao deo smišljenog plana ili iz fizičke nemogućnosti.

Ove godine bilo je zaista nehumano – u nedelju je završen turnir u Parizu, a već u ponedeljak igralo se u Londonu (finalisti Pariza Đoković i Ferer igrali su u utorak).

Za posledicu toga uglavnom smo imali mečeve ne baš najvišeg kvaliteta, a upravo najviši nivo tenisa svakog dana trebalo bi da bude svrha Mastersa, da svaki dan bude kao završnica GS turnira. Ali nije tako – čak su i na Novaku, koji je manje-više rutinski osvojio turnir, bili vidljivi tragovi umora i nešto češće oscilacije u igri, ali on je sada u fantastičnoj seriji pobeda i mentalno je izuzetno čvrst.

Ferer jedva da je mogao da stoji na nogama, i Nadal je do Novaka dobijao svoje rivale ’na glavu’, Gaske je bio potpuno ’izduvan’, a nešto slično moglo bi se reći i za ostale. Vavrinka je delovao najsvežije, ni Federer nije bio umorno, ali kvalitetom više ne može da se meri sa najjačima.

Uzmite za primer meč bilo koje dvojice u Londonu i pogledajte bilo koji njihov duel tokom sezone, razlika je očigledna. Takođe, setite se kada je neki meč sa Mastersa ušao u realnu konkurenciju za najbolji meč sezone? Možda duel Nalbandijana i Federera 2005. godine.

Jedno je sigurno – Masters neće biti ukinut, mnogo je novca, sponzorskih ugovora i TV prava na talonu, ali pitanje je dokle će teniseri moći da izdrže ubitačan ritam.

Rešenje bi moglo da se nađe u modifikaciji rasporeda kako bi se igračima dalo više vremena za pripremu. Sledeće godine ponovo ćemo imati nedelju dana pauze između Pariza i Londona. Videćemo hoće li to biti dovoljno. Ako se ispostavi da nije, ATP bi morao da osmisli neko radikalnije rešenje.
Pogledaj vesti o: Novak Đoković

Nastavak na B92...