Izvor: B92, Beta, Tanjug, 27.Jul.2010, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ganić neće biti izručen Srbiji
London -- Sud u Londonu odbio je zahtev Srbije za izručenje nekadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga Beograd sumnjiči za ratni zločin u Sarajevu 1992.
U obrazloženju se kaže da Ganić u Srbiji ne bi imao fer suđenje. U Srbiji najavljuju da će se na odluku žaliti Višem sudu.
"Proces protiv Ejupa Ganića koji se vodi u Srbiji je pokrenut i koristi se u političke svrhe", rekao je sudija Timoti Vorkmen obrazlažući odluku suda da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića ne izruči Srbiji.
Bitanski sudija smatra da nema nikakvog validnog opravdanja za otpočinjanje procedure protiv Ganića, pa će on uskoro biti oslobođen.
Zahtev Srbije je odbačen pre svega zato što je sudija prihvatio argumnent da su protiv Ganića vođene dve istrage - pred Haškim tribunalom i sudom u BiH pred međunarodnim tužiocem – i da je u te dve istrage zaključeno da nema osnova za krivično gonjenje i da Srbija kao podršku zahtevu za izručenjem nije dostavila nikakav novi dokaz protiv njega koji bi opravdao krivično gonjenje.
Nakon izricanja presude, Ganić je kratko prokomentarisao: "Pravda je konačno zadovoljena", dok je njegov sin dodao da je porodica zadovoljna odlukom suda i prokomentarisao da ona pokazuje u kojoj meri je Tužilaštvo u Srbiji nepošteno.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić smatra da je politika odnela prevagu nad pravom i najavljuju žalbu Višem sudu.
"Žao mi je što engleski sud misli da on ovde ne bi imao fer suđenje jer na taj način se devalvira sav naš rad koji je sedam godina uložen”, kaže on.
"Postoje različite vrste političkih poriva oko ovoga i čini mi se da su odgovor na temu ratovi u bivšoj Jugoslaviji gde se Bosna doživljava kao žrtva tog rata. U ovom konkretnom slučaju moramo nastaviti da tražimo odgovore ko je odgovoran za ubistvo preko 60 ljudi u Dobrovoljačkoj ulici”, podseća Vekarić.
Predsedavajući predsedništva BiH Haris Silajdžić rekao je za agenciju AP da je "pobedila pravda", a odluku suda u Londonu pozdravio je i hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić.
Odluka suda u Londonu objavljena je dve nedelje nakon okončanja glavnog pretresa i skoro punih pet meseci od kada je britanska policija na zahtev Beograda zadržala Ganića na londonskom aerodromu Hitrou.
U prvoj polovini ovog meseca čitavih šest dana se pred sudom u opštini Vestminster detaljno govorilo o događanjima u Sarajevu na početku rata, 2. i 3. maja 1992. godine.
Jugoslovenska narodna armija tada je u nekoj vrsti zarobljeništva držala predsednika bosanskog predsedništva Aliju Izetbegovića, pa je njegova ovlašćenja preuzeo Ejup Ganić.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine tvrdi da je on stoga odgovoran za nekoliko incidenata koji spadaju u kategoriju ratnih zločina, uključujući i napad na kolonu JNA dok se povlačila kroz Dobrovoljačku ulicu.
Ganićevi advokati tvrdili su da je postupak koji je u Beogradu pokrenut politički motivisan i da je Srbija zloupotrebila britanske zakone koji joj omogućavaju da traži izručenje.
Nastojali su da pokažu da je eventualnu odgovornost njihovog klijenta istražio i Haški tribunal i međunarodni tužilac u Sarajevu, i da je u oba slučaja utvrđeno da osnova za podizanje optužnice nema. Takođe su izveli više svedoka koji su se složili sa tvrdnjom da Ganiću u Beogradu ne bi moglo da bude organizovano pošteno i fer suđenje.
Britanski državni tužilac je predstavljajući dokaze koje su prikupile njegove srpske kolege sudiju pokušavao da ubedi u to da zbivanja u Sarajevu, izjave svedoka i transkripti komunikacije na radio-vezama daju dovoljno razloga za zaključak da Ganiću treba organizovati suđenje na kojem bi se utvrdilo da li je kriv ili nije.
Argument odbrane da suđenje ne bi bilo fer nastojali su da pobiju čitajući izveštaje u kojima se odaje priznanje suđenjima za ratne zločine u Beogradu i podsećanjem da je svaka presuda doneta u Srbiji podložna žalbi pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
