Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2011, 10:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Fajman: Raspad evrozone realna opasnost

BEČ/LONDON -

Austrijski kancelar Verner Fajman smatra da se ne može isključiti mogućnost i da je realna opasnost da se evrozona raspadne.

"Ne smatram isključenim mogućnost raspada evrozone. Naprotiv, ako nam ne pođe za rukom da izgradimo i da se pridržavamo više okvirnih uslova, osnova i pravila, mnoge zemlje evrozone neće moći da plaćaju visoke kamate za državne obaveznice", upozorio je Fajman u intervjuu bečkom dnevniku "Kronen cajtung".

Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njegovim rečima, sledeća posledica bi bila da te zemlje više ne bi našle nikog ko bi kupovao njihove obaveznice.

"Tada bi evrozona već zbog toga morala da se raspadne, jer bi onda od 17 - jedna, dve, tri, pet ili deset moralo da odustane. Zbog toga je to realna opasnost", kazao je Fajman koji se juče sastao u Berlinu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel kako bi usaglasili stavove pred Samit EU.

On je rekao da je verovatno da će, ako dođe do promene sporazuma EU u pravcu fiskalne unije, i zajedničke ekonomske vlade, biti održani referendumi u zemljama članice.

Akcije ojačale zbog optimizma u vezi evrozone

Akcije na evropskim berzama su porasle u petak zahvaljujući optimizmu da bi na samitu Evropske unije (EU) sledeće sedmice mogao da bude učinjen korak bliže ka rešenju za dužničku krizu u evrozoni, kao i neočekivanom padu stope nezaposlenosti u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru na 8,6 odsto.

Panevropski indeks "FTSEurofirst 300" je porastao za 1,3 odsto na 988,34 poena, dok je londonski FTSE-100 ojačao za 1,15 odsto i završio trgovanje na 5.552,29 poena, pa je ovu sedmicu okončao u plusu od čak 7,51 odsto, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Na berzi u Parizu je indeks CAC-40 porastao za 1,12 odsto na 3.164,95 poena, što je 10,78 odsto više u odnosu na prošli petak i najveći nedeljni rast još od novembra 2008.

Indeks DAX 30 je na berzi u Frankfurtu porastao za 0,74 odsto na 6.080,68 poena, zaključivši trgovanje ove nedelje u plusu od čak 11 odsto.

Istovremeno su milanski i madridski indeksi ojačali za 1,52 odnosno 1,63 odsto.

Zajednička evropska valuta je krajem dana nešto oslabila na 1,3386 dolara sa jučerašnjih 1,3461 dolara.

Tenzije na tržištu obveznica u evrozoni su u petak značajno popustile.

Predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, u četvrtak je istakao da ta institucija ne može da bude kreditor za hitne slučajeve i da su njihove aktivnosti na podršci tržištu obveznica evrozone ograničene, ali je takođe napomenuo da bi ECB mogla da ima dodatnog prostora za manevar ukoliko vlade EU sprovedu budžetsku disciplinu.

Kako su multinacionalne banke preživele prošlu krizu

Multinacionalne banke u svetu, a posebno u Evropi, doživljavaju velike finansijske pritiske, a pošto su se jedva oporavile od hipotekarne krize iz 2008. i 2009, sada ih ugrožava izloženost dugovima perifernih članica Evropske unije (EU), objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Evropska bankarska agencija (EBA) je zbog toga naložila bankama da povećaju kapitalne rezerve na devet odsto do sredine 2012, što znači da će banke uskoro morati da prikupe dodatni kapital od ukupno 106 milijardi evra.

Kako bi istražili šta to znaci za zemlje u kojima posluju filijale pomenutih multinacionalnih banaka, ekonomisti Ralf De Has i Iman Van Leliveld su napisali rad čije je zaključke na svojoj internet stranici objavila EBRD.

Pomenuti stručnjaci su prethodno objavili rad o kreditiranju u vreme ranijih i ograničenijih finansijskih kriza, u kojem se navodi da tokom tih lokalnih kriza filijale finansijski snažnih matičnih banaka obično nisu smanjivale kreditiranje, dok su domaće banke to morale da urade.

Jake matične banke mogu da iskoriste svoje interno tržište kapitala da filijalama u inostranstvu obezbede sredstva i likvidnost, a takva finansijska podrška je doprinela stabilizaciji lokalnog kreditiranja.

Sa druge strane, finansijski slabe matične banke su tokom globalne krize verovatno uskratile tu podršku svojim filijalama u inostranstvu.

Neke od takvih banaka su možda čak iskoristile strano tržište kapitala da bi povukle sredstva iz filijala u centralu.

Prema pisanju poslovne štampe, to se zaista dogodilo filijalama multinacionalnih banaka u Rusiji i Češkoj, koje su pomoću lokalne likvidnosti pomogle svoje centrale u Italiji i Francuskoj posle bankrota američke banke "Liman braders" 2008, kao i tokom aktuelne krize u evrozoni.

Analiza koju su sproveli De Has i Van Leliveld je pokazala da su filijale multinacionalnih banaka tokom najnovije krize morale da dvostruko više ograniče rast kreditiranja, značajno agresivnije nego domaće banke.

Pomenuti stručnjaci su zaključili da, iako multinacionalne banke mogu da doprinesu finansijskoj stabilnosti tokom lokalnih finansijskih kriza, one takođe mogu da povećaju rizik "uvoza" nestabilnosti iz inostranstva.

Ti zaključci ne predstavljaju dobru vest za one zemlje čiji su bankarski sistemi u velikoj meri u vlasništvu multinacionalnih bankarskih grupacija.

Finansijski pritisci koje mnoge od tih grupacija trenutno doživljavaju bi mogli da budu veći nego što su bili pre tri godine, upozorila je EBRD.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...