Izvor: Vostok.rs, 05.Jan.2014, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evroseparatizam: jedinstvo preko podele?
05.01.2014. -
London uvodi oštre kvote na ulazak u zemlju Bugara i Rumuna. Škotska i Katalonija planiraju referendume po pitanju nezavisnosti. Nemci, Francuzi i Španci su sve manje tolerantni prema činjenici, da njihovi porezi odlaze na podršku privrede slabijih članica EU. Jedinstvo Evrope, ovaj ponos Brisela, kako se čini - puca na sve strane. Kome se isplati separatizam?
Kabinet konservatora u Britaniji razradio >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je plan kvotiranja ulaza u zemlju Bugara i Rumuna, pred kojima su od 1. januara, prema pravilima Evropske unije, otvorena vrata na slobodno tržište rada EU. Prema planovima konservatora, Velika Britanija može da primi najviše 75 hiljada migranata iz Bugarske i Rusmunije. Bukurešt i Sofija naravno nisu time oduševljeni: otvaranje evropskih vrata tamo su čekali od trenutka stupanja u EU, 2007. godine.
Zanimljivo je, da u isto vreme Brisel mami evropskim kolačićima Ukrajinu. Treba se računati sa činjenicom, da evropski „starci“ štite svoje tržište rada od zemalja, broj stanovnika kojih je gotovo dva puta manji od ukrajinskog: 7,4 miliona u Bugarskoj i 19 miliona u Rumuniji. Sa svojim dimenzijama 45-milionska Ukrajina se nikako ne uklapa u evropska vrata. I uopšte, sada je već nemoguće dati objašnjenje, koja hipnoza je obuhvatila Evromajdan da se javila pomisao o tome, da će odmah biti pristupačan taj medenjak Šengenske zone bez viza. Ni Bugarskoj, ni Rumuniji neće dati da joj se prodruži 2014. godine. A na koji način Kijev može da da obiđe „šengenski red“, a da nije ni član EU – potpuno nije jasno.
Glasanje po pitanju nezavisnosti Katalonije najaljeno je za 9. novembar 2014. godine. Vlada španske provincije je donela takvu odluku uprkos direktnoj zabrani Madrida. Deklaraciju o suverenitetu parlament Katalonije je doneo još početkom protekle godine. Međutim Ustavni sud Španije odmah se izjasnio o nezakonitosti ovog dokumenta. I današnji korak katalonskog ministarskog kabineta u španskoj prestonici je prokomentarisan na isti način: nikakvog referenduma neće biti. Na šta je „pobunjena“ provincija izjavila: može se krenuti putem jednostranog proglašenja nezavisnosti.
Škotska će održati referendum od odvajanju od Velike Britanije 18. septembra 2014. godine. Tamo su dešavanja mirnija, nego kod temperamentnijih Katalonaca. Zvanični London svim snagama pokušava da ublaži zaoštrene nacionalne probleme: i referendum je dozvolio, i pružio Velsu određenu ekonomsku autonomiju. Kelti su uzgred ubeđeni, da će nakon što se raziđu sa metropolom, živeti daleko ležernije. Prvi ministar Škotske, šef Škotske nacionalne partije Aleks Salmond tvrdi, da njegova zemlja ima dobar primer.
- Pogledajte drugu stranu Severnog mora. Videćete zemlju, u kojoj nafta i gas imaju znatno veći udeo u privredi, nego u Škotskoj. Uprkos volantilnosti takve vrste privrede, Norveška je jedina zemlja u Evropi, koja nema deficit budžeta. Ona raspolaže sa fondom budućih generacija u iznosu preko 300 milijardi funti.
Koja je pozicija dobitnička – oštro „ne“ Madrida ili nedefinisano „možda“ Londona, - teško je reći. Ali će najverovatnije Katalonci sa Škotlanđanima biti pioniri u evropskoj „paradi suvereniteta“, smatra politolog Leonid Savin.
- Smatram da će se pitanje sada rešavati neposredno u Španiji i Velikoj Britaniji. I oni mogu dati primer drugim pokretima. Pitanje čak nije u tome koliko će se države cepati, - postoji mogućnost da će se menjati slika Evrope. Jer ona nije markirana po etničkim principima. Na primer, u Rumuniji postoji ogroman prostor, gde su naseljeni Mađari. I Mađari stalno apeluju na ovo pitanje. Sa druge strane, mogu biti pokušaji udruživanja zemalja. Na primer, u bivšoj Jugoslaviji postoje određeni pokušaju spajanja Crne Gore i Srbije.
Ideja evropske integracije protekle dve decenije je bila neka vrsta borbene zastave Evropske unije. Međutim, što više zemalja absorbuje Evropska unija, to je više na njenom prostoru teritorija, koje teže nezavisnoti. Komentariše načelnik sektora odeljenja evropskih istraživanja Instituta svetske privrede i međunarodnih odnosa Ruske akademije nauka Konstantin Voronov.
- Lista ne sadži još celu grupu teritorija, koje su takođe na putu odvajanja od metropola. Treba tu dodati Grenland, najveće ostrvo na svetu, Farerska ostrva (sve to pripada Danskoj). Čuju se i separatističke težnje, koje još nemaju neki pravni okvir – to su Padanija na severu Italije, Baskijska zemlja u Španiji, Korzika, Severna Irska. Zajedničko je to, da se sve to intenziviralo upravo u 21. veku, na fonu integracionih procesa u Evropskoj uniji.
Problemi regionalnog ispoljavanja nacionalne samospoznaje ne moraju da mimoiđu i evropske gigante – Francusku i Nemačku. Parizu neprijatnosti mogu obezbediti, osim već pomenute Korzike, - Elzas i Lotaringija. Berlin ima svoju glavobolju: tamo čak neki ugledni poličari smatraju, da Bavarija odavno već treba da proglasi nezavisnost.
A u Briselu, težnje nacija samoopredeljenju, ne izaziva nelagodan osećaj. Činovnici Evropske unije već su obećali Kataloncima da ih prime u EU, u slučaju pobede u sporu sa Madridom. Ista obećanja su dobili Škotlanđani, Flamandci, koji teže odvajanju od Belgije, stanovnici gradova Severne Italije. Prema mišljenju nekih politologa, „epidemiju“ separatizma stimuliše Brisel. Činovnici Evropke unije žele na taj način, da preuzmu realne poluge vlasti od najvećih vodećih zemalja EU. U današnjem proporcionalnom sistemu donošenja odluka, samo 4 od 5 evropskih grandova (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Španija) mogu da nametnu svoju volju ostalim 23 zemljama EU. A podela ovih grandova na nekoliko sitnijih „istorijskih“ država, može znatno da olakša upravljanje ujedinjenom Evropom. Tada će aparat EU najzad dobiti realnu ulogu u opšteeropskoj politici.
Andrej Smirnov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
