Izvor: Vesti-online.com, 04.Nov.2013, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evro-kukurik

Bilo je, naprosto, dirljivo slušati premijera Srbije kako prošle sedmice u Londonu govori u slavu neraskidivog strateškog bratstva i jedinstva između Srbije i Britanije. A sve to nakon što mu je u Forin ofisu, domaćin, Vilijam Hejg, pljusnuo diplomatsku šamarčinu od koje naš premijer - gle čuda - samo što nije erotski povikao: "Još, još - jače, jače, Vili!"

 

A Englez k'o Englez; pre nego što je očaranog Mikija Mausa sa Balkana pripustio u glamur >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << velikog Forin Ofisa, lepo je - baš upravo pre Ivice - pripustio u svoj kabinet, Atifete Jahjagu, tek da Ivica, dok je još u Londonu, slučajno ne bi nešto zucnuo kako je Kosovo srpsko ili neku drugu muziku koja para britanske uši. I Ivica puna dva dana u Londonu nije zucnuo.

Umesto toga, Hejg je, dok je Ivica još čekao u predsoblju, pomilovao Jahjagu po njenim suverenim loknicama i šapnuo joj na uvce da je "oduševljen" - baš tako reče - napretkom njene, dakako nezavisne i dakako države, na putu ka EU. A znamo, valjda, već da nije bilo niti će kad biti da je u EU pripušten neko ko nije država po svim propisima.

 

Jahjaga je, dakle, dobila u Forin ofisu "oduševljenje", a Ivica posle nje evro-kukurik da na tom putu u obećano carstvo Srbiji neće biti novih uslova i da se Britanija "nada" kako će pregovori početi već u januaru iduće godine. Na taj kukurik, biće da naš premijer, očaran kukurikom, nije ni čuo nastavak USLOVA, a nastavak je glasio da će se to, EVENTUALNO dogoditi, ali "na osnovu procene daljeg napretka" na normalizaciji odnosa Srbije sa Jahjaginom državom i ako se primeni sporazum u Briselu gde je već Ivica dao Hašimu tvrdu veru i lično sve potpisao. "Dalji napredak", znači, u prevodu na srpski, da Srbija neće podmetati balvane pod točkove dalje afirmacije nezavisne kosovske države.

 

Na ovaj kukurik, pak, naš premijer je podigao šampanjac i skresao u brk Hejgu kako je Beograd, ne samo zahvalan nego, maltene i očaran što Britanija -pazi sada - "ima jedan novi pristup Srbiji"(!). U to ime još pridodade da bi jedan veliki dolazak britanskog premijera, Dejvida Kamerona, u našu malu srpsku sredinu, probudio u našim malim srpskim srcima veliku radost. Tu još skresa u brk Hejgu kako ima već 30 godina da naša mala srca nije obasjala velika radost što nam ovako malim nije u posetu došao tako veliki britanski premijer. Na šta Vilijam Hejg gromoglasno odćuta.

Britanci su nameštanjem da se Jahjaga gotovo sudari sa Dačićem pred Hejgovim kabinetom u Forin ofisu, na tipično njihov način samo poslali poruku o konstanti njihove politike i kako, uistinu, stvari stoje. A pogotovo da nema nekog "novog pristupa" o kome halucinira naš premijer.

 

U Britaniji se politika i njene predrasude ne menjaju padom vlade; u Domu lordova u Vestminsteru njišu se i danas na glavama perike iz vremena Olivera Kromvela.

A "novog pristupa" u politici prema Beogradu što se tiče, poučni bi bili memoari poznatog britanskog diplomate, sera Nevila Hendersona, koji je službovao pre Prvog svetskog rata u Jugoslaviji i posle Drugog svetskog rata u Srbiji. Na jednom mestu u Memoarima Henderson piše da je u to vreme od njega stalno traženo iz Londona da vrši "pritisak na Beograd u korist Bugarske i Mađarske" i da se u Forin ofisu vodila konstantna politika "protiv naših galantnih saveznika Srba". Piše, takođe, da se u Forin ofisu nije mogao naći "niko ko bi simpatisao sa našim saveznicima Srbima".

 

Na jednom drugom mestu zapisuje kako je kralj Džordž Peti (1865-1943) "voleo bugarskog kralja Borisa, a mrzeo srpskog kralja Aleksandra Karađorđevića".

 

Britanska štampa i publicistika u to vreme, kao i danas, patila je od ovakvog tretmana Srbije. Miloš Crnjanski je, živeći dve decenije u Londonu, bio očajan zbog ovakvog stalnog odnosa Engleske prema njegovoj zemlji. Kako mu je tek bilo kada je čitao, na primer, putopis engleske spisateljice Kler Holingvort, koja se zatekla u Srbiji u vreme nemačkog bombardovanja Beograda, u aprilu 1941. godine: "U Srbiji se svinje tretiraju kao članovi porodice; u slučaju vanrednih situacija njih spasavaju pre dece."

Vremena se menjaju, ali tradicija i predrasude u Britaniji traju duže nego drugde na svetu. Da je naš premijer makar čuo za Holingvortovu ili čitao Hendersonove memoare, ne bi trebao Hejgov evro-kukurik. Možda bi mu još i ispala ona zašećerena cucla koju mu je Hejg, u vidu evro-kukurika, gurnuo u usta prošle sedmice u Forin ofisu.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Vesti-online.com...