Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2017, 20:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Džefri Raš: Ajnštajn je veliki antiheroj

Oskarovac, za "Novosti", o ulozi čuvenog naučnika u seriji "Genije": Ne budite zadrti i ne dajte da vas privlače površne vrednosti NIKADA nije jednostavno "uskočiti" u tuđu kožu, a kad je reč o koži Alberta Ajnštajna, za mnoge najbriljantnijeg uma 20. veka, ta akcija postaje još teža. Ali ako ste oskarovac, i uz to Džefri Raš, sve je mnogo lakše. To nam je ovaj slavni Australijanac, vlasnik i nekoliko Zlatnih globusa i Emija, i dokazao pre dve nedelje u >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Londonu. Tamo je reporter "Novosti", jedini iz Srbije, prisustvovao premijeri prve epizode serije "Genije", čiji je jedan od reditelja i producenata još jedan oskarovac - Ron Hauard, uz oskarovca Brajana Grejzera. Sa Džefrijem Rašom razgovarali smo dan posle londonske premijere. Prijatno nas je iznenadio neposrednošću i prirodnošću, nesvojstvenom našoj predstavi o holivudskim zvezdama, a naročito gospodstvenim stilom. * Kakav je bio vaš odnos prema Ajnštajnu pre nego što ste priključili ekipi serije? - Imao sam četiri godine kada je on umro, tako da sam sve što znam o njemu pročitao u knjigama i publikacijama. Oduvek sam se zanimao za kosmologiju, to interesovanje sam negovao tokom detinjstva. Bio sam opsednut svemirskim programima "Merkur" i "Apolo", sletanjem na Mesec. Želeo sam da postanem astronom, što je značilo da moram da učim fiziku, hemiju i primenjenu matematiku u višim razredima. To se ispostavilo kao najgluplja odluka u mom životu, jer sam bio beznadežan slučaj što se tiče tih predmeta. Ali uvek sam imao želju da se vratim tome. * Ajnštajn je inspirativan sa više aspekata. Koje biste istakli? - U poslednjoj epizodi serije postoji divna scena u kojoj desetogodišnja devojčica dolazi kod Ajnštajna kući i traži mu da joj pomogne sa deljenjem velikih brojeva. Kada se on obraduje i kaže: "Da, da, odlično!", devojčica odgovara: "Samo mi popuni rešenja!" Tada Ajnštajn počinje da kod nje budi ljubav prema matematici, kroz Fibonačijev niz, što je veoma komplikovano. Ali približio joj je sve kroz obrasce spirala u prirodi, što joj je bilo zabavno. Pomislio sam tada da bih voleo da se to meni desilo kada sam bio u srednjoj školi. Shvatio sam da nam niko nije pričao o poeziji i magiji nauke. Ajnštajn je odlična figura za uzor, u tom smislu. S druge strane, mnogo ljudi u svetu koji drže vlast nisu dobre osobe. Takav je, donekle, bio i Ajnštajn, što ga čini zanimljivim antiherojem. Naime, on je zaista verovao u empatiju i radoznalost, nije bio deo ortodoksnih grupa i razmišljao je svojom glavom, van ustaljenih okvira.BURAN ŽIVOT GENIJA "GENIJE" je prva igrana serija na kanalu Nacionalna geografija, članici "Foks netvorks grupe", rađena poput igranog filma. Ovaj desetodelni projekat posvećen je Ajnštajnu, i, prema rečima autora, prikazuje "kako je Albert postao Ajnštajn", istražujući buran privatni život slavnog naučnika sa neverovatnim koeficijentom inteligencije od 160. Televizijska premijera zakazana je za 23. april u 21.55, kad će je istovremeno pratiti gledaoci iz 171 zemlje. * Koliko je Ajnštajnova ličnost slična vašoj? - Kao glumac razmišljate "šta ja to imam u sebi što bi moglo da pojača glumljeni lik". Radili smo mnogo na fizičkom izgledu. Na kraju sam imao silikonske umetke i malo je zastrašujuće kada vidite moju fotografiju do njegove fotografije. To je dobra početna pozicija, kada osećam da ličim na njega. Kada smo Džoni (Flin, koji u seriji tumači mladog Ajnštajna) i ja prvi put razgovarali putem "Skajpa" o tome kako ćemo "oživeti" mladog Ajnštajna do njegovih tridesetih godina i kako ću ja postati stari, podsećao me je na Gruča Marksa. Iako se bavio teorijskom fizikom, imao je odličan smisao za humor. * Kako ste se pripremali za ulogu, s obzirom na to da niste imali previše vremena? - Dobili smo VMEO paket svih dostupnih starijih snimaka i govora Ajnštajna. Zanimljivo je da je trebalo zaista da držim javni govor po scenariju, kao što je i bilo u "pravom" životu, pa sam uzeo nekoliko beleški odatle. Pokušao sam da ga zamislim kako odrasta u vremenu kada su naučna dostignuća dosegla vrhunac, što je deo njegovih kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina. Otkriće kinematografa, automobila, rendgenskih zraka, upotreba elektromagnetne sile... Usledili su dva glavna svetska rata, uspon totalitarizma i atomska bomba. To je gotovo toliko dobro kao da igrate "Kralja lavova". Fasciniralo me je kako je njegov privatni život uticao na njega i oblikovao mu razočaranja. * Koji deo Ajnštajnove ličnosti vam je bilo najteže da dočarate? - U kasnijim epizodama serije, Ajnštajn i danski fizičar Nils Bor vode intenzivnu raspravu, svađaju se kao Abot i Kostelo, oko veoma komplikovane danske naučne teorije u koju Ajnštajn nije verovao, jer je mislio da nije dokaziva. Rekao je: "Tvoja teorija je zasnovana na pogrešnoj logici, kako možeš dalje da je razvijaš?" Oni se prepucavaju na prilično zabavan način, poput Montija Pajtona. Tokom tih svađa glumac bi teško mogao da predstavi sopstvenu teoriju tačno i tečno, osim ako je nema potpuno utkanu u svoj mentalni DNK. Ili bi mogao, recimo, da napiše jednačinu i da je rešava. To je bilo teško.Slavni glumac na promociji * Šta ste onda uradili? - Da li da vam otkrijemo prljavi trik Rona Hauarda? Naravno da hoćemo. Kada je Ron radio film "Blistavi um", za kog je dobio Oskara, Rasel Krou kao Džon Neš morao je da ispiše mnogo stvari na tabli, i to tečno. Hauard je otkrio da, ako pre toga bilo šta napišete na tabli plavom olovkom, kamera to ne vidi. Kasnije je moguće digitalno izbrisati šta treba, pa tako može i najteža jednačina da se napiše brzo i svi misle da ste genije! Uz to, uopšte ne moraš da razumeš jednačinu, samo kažeš "Nisi u pravu" i BAM. To je uvek dobar završetak scene. Zalupiš vrata i odeš (smeh). * Koja je najvažnija poruka koju će nam serija ostaviti? Da li da bi trebalo da razmišljamo da genije čuči u svakom od nas, ili? - Hajde da citiram samog Ajnštajna: "Nauka nije u činjenicama i znanju, ona je u radoznalosti ili mašti." Ajnštajn je veliki antiheroj, ali je iskreno saosećao sa drugim ljudima i brinuo za njih, a mi smo hteli da saznamo zašto. Nadamo se da će serija preneti poruku da treba da obratimo pažnju na druga ljudska bića i da ne stvaramo klišee o drugima. Da naučimo više o tome kako svet zaista funkcioniše. Ne ukalupljujte se, ne budite zadrti, i ne dajte da vas privlače površinske vrednosti. SLAVA RAŠ je našoj publici poznat po ulogama kapetana Barbarose u franšizi "Pirati sa Kariba", Lajonela, logopeda budućeg kralja u "Kraljevom govoru", Pitera Selersa u biografskoj komediji "Život i smrt Pitera Selersa". Naročito u onoj koja mu je i donela Oskar - pijaniste Dejvida Helfgota u biografskoj drami "Sjaj".SVIRANjE VIOLINE KAO NOĆNA MORA * U SERIJI svirate violinu, da li ste morali to da naučite? - Drago mi je da sam vas uspešno uverio da znam da je sviram. Ajnštajn je svirao violinu. Ja nikada. Volim zadatke i izazove vezane za bilo koju ulogu. Jednom sam glumio krojača i morao sam da obeležavam i sečem materijal. Vi ne biste nikada nosili takvo odelo, jer bi bilo vrlo loše, ali bio sam ubedljiv u toj ulozi. Elem, sviranje violine bilo je noćna mora - ako ne bih dobio dobar ton i vibrato, zvučao bih kao sedmogodišnjak zaostao u razvoju, koji svira prvi put. Zvuk koji bih pravio na setu bez momka koji je u pozadini svirao violinu u moje ime bio je jadan. Zvučao sam kao da davim mačku.

Nastavak na Večernje novosti...