Izvor: RTS, 01.Sep.2012, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvostruki šampioni
Boje Srbije u Londonu predstavlja 13 paraolimpijaca. Željko Dimitrijević, koji je osvojio zlato u bacanju čunja, i njegove kolege imaju manju podršku nego profesionalni sportisti, ali i više teškoća.
Željku Dimitrijeviću pošlo je za rukom da na Paraolimpijskih igara u Londonu osvoji zlato u bacanju čunja. Dimitrijević sa još 12 sportista iz Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << brani boje naše zemlje na tom takmičenju. Svi oni imaju manju podršku nego profesionalni sportisti - a više teškoća.
Dimitrijević se za zlato spremao na terenu jedinog atletskog kluba za paraolimpijce. Taj klub osnovali su paraolimpijski reprezentativci, među kojima je i osvajač prve medalje na tim igrama za Srbiju Draženko Mitrović.
"Kada postignu rezultat kod njih je to duplo jače izraženo nego kod nas, jer su postigli u okolnostima u kojima jesi. Onda te to tera još više na dokazivanje. Ja to mogu, nisam što svi misle i onda proradi i onaj čuveni inat", rekla je defektolog Doma za odrasla invalidna lica Ivana Zuber.
Prema njenim rečima, sve je počelo sa Draženkom koji je bio njihov stanar, a sad se nastavlja i sa uspesima Željka Dimitrijevića.
Neke je nedostatak konkurencije sprečio da stignu do Igara. Danijela Jovanović, rođena bez šaka i stopala, osvojila je Elbrus i 18 medalja u plivanju. Ali, u Srbiji nema s kim da odmeri snagu na biciklu.
"Razgovarala sam sa drugom koji nije osoba s invaliditetom, pitala sam ga zašto ne krene na neki sport, makar na plivanje. On mi je rekao da nema volje. Ja vam kažem to je greška, nemojte da kažete da nemate volju za sport. Ja evo imam, obožavam sport", rekla je Danijela Jovanović.
Jedina biciklistkinja s invaliditetom u Srbiji da bi ostvarila normu mora da se takmiči u inostranstvu. I ne odustaje.
Učešće na velikim takmičenjima i osvajanje medalja, osobama s ivaliditetom pomaže da se osećaju prihvaćenim u društvu.
Duška Stojisavljević iz Asocijacije za promovisanje inkluzije Srbije kaže da sport jeste značajno sredstvo za automotivaciju posebno za ljude koji su uvek zavisili od pomoći.
"Kroz sport mogu da se dokazuju, pospešuju motivaciju, posebno u grupi, imaju priliku da upoznaju nove ljude i njihovo samopouzdanje je veće, još ako postignu rezultate i ta medalja je značajan činilac u pospešivanju njihovog samopouzdanja", navodi Stojisavljevićeva.
Velika pažnja društva nekada je otežavajuća okolnost. Posle odluke paraolimpijca Oskara Pistorijusa da s protezama za noge trči na nedavnim Letnjim olimpijskim igrama, negodovali su neki atletičari. Međutim, ne i najbolji.
Pobednik trke na 400 metara Džejms Kirani je, u znak poštovanja, tražio od Pistorijusa, koji je poslednji stigao na cilj, da zamene bedževe s imenima na dresu.
