Izvor: Blic, 21.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desnica na vlasti u većini država EU
U 15 od 27 zemalja Evropske unije u ovom trenutku je na vlasti desnica, a u još četiri najveće partije desnog centra u tim zemljama vladaju u takozvanim velikim koalicijama sa levicom. Politička slika evropskog kontinenta je tako postala bitno izmenjena u odnosu na pre samo deset godina, kada je na čelu vodećih država EU - Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, na vlasti bila levica. Od tih zemalja, samo su se laburisti u Britaniji održali na vlasti, ali torijevci najavljuju svoj povratak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nakon pobede njihovog kandidata Borisa Džonsona na izborima za gradonačelnika Londona.
„Naravno da ima mnogo ljudi koji bi mogli da zauzmu moje mesto, ali ja sam u potpunosti sposoban da vodim ovu zemlju kroz trenutne teškoće", izjavio je prošle nedelje Gordon Braun, britanski premijer, čije liderske sposobnosti ne dovodi u pitanje samo konzervativna opozicija, već takvi komentari dolaze i iz redova njegove Laburističke partije. Od „trećeg puta" ili spajanja ideja tržišne ekonomije i državnog intervencionizma, koje je laburiste na čelu sa bivšim premijerom Tonijem Blerom i dovelo na vlast pre više od decenije, ostala je, čini se, samo bleda senka. Denis Mekšejn, poslanik laburista u britanskom parlamentu i bivši ministar za evropske poslove, tvrdi da konzervativci koji su trenutno na vlasti u većem delu Evropske unije nisu ni nalik vizionarima poput premijera Vinstona Čerčila u Britaniji, predsednika Šarla de Gola u Francuskoj i kancelara Konrada Adenauera u Zapadnoj Nemačkoj, koji su krojili evropsku politiku nakon Drugog svetskog rata.
Jovan Teokarević, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, slaže se da između tadašnjih i sadašnjih desničara postoje razlike, ali, po njemu, one ne mogu u potpunosti da se ocene, jer je „trend jačanja desnice i dalje u toku".
„Poslednjih godina ne dolazi do većeg razvitka desnih liberalnih partija kao nekada, nego do rađanja nove radikalne desnice sa dosta primesa rasizma, ksenofobije, populizma i nacionalizma. Čini mi se da je to rezultat dva nova fenomena koji se međusobno podupiru: jedan je pojačana imigracija u zapadnu Evropu, a drugi je globalizacija. Građani se plaše fenomena stranaca - emigranata koji su drugačiji po kulturnim i verskim karakteristikama. Uz to ide i globalizacija koja je Evropi donela jeftinu azijsku, pre svega kinesku robu", kaže Teokarević.
S druge strane, leve i desne strukture u Evropi su, prema njegovim rečima, okoštale, zbog čega se građani „sve više otuđuju od politike, ali kada treba da izaberu, sve češće biraju desnicu".
Međutim, sam karakter desnih vlada od zemlje do zemlje umnogome se razlikuje. Nemačka kancelarka Angela Merkel na čelu je velike koalicije Hrišćansko-demokratske unije i Socijaldemokratske partije. Samim tim pozicije kojih se držala dok je bila lider opozicije i tokom kampanje za izbore 2005. godine značajno su morale da budu ublažene. Ipak, po pitanju spoljne politike, a pogotovo po protivljenju davanju punopravnog članstva u EU Turskoj, Merkelova je ostala na desnim pozicijama.
U vezi sa „privilegovanim partnerstvom" kao zamenom za članstvo Turske u Uniji, nemačka kancelarka u potpunosti se slaže sa sadašnjim francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Kao ministar policije u vladi Dominika de Vilpena 2005. godine, Sarkozi je postao poznat po agresivnom stavu prema imigrantima tokom njihovih demonstracija u predgrađima francuskih gradova. Unija za narodni pokret, partija na čijem je čelu Sarkozi bio do izbora za predsednika Francuske, spada u klasične partije desnog centra i njeni članovi bi trebalo da se zalažu za ekonomski liberalizam. Međutim, neodlučno sprovođenje reformi koje su po predizbornim najavama Sarkozija u Francuskoj trebalo da učvrste konkurentnost i tržišnu ekonomiju, imalo je uticaja na značajno smanjenje Sarkove popularnosti.
Desničarski političar koji ne brine mnogo o padu popularnosti, bez obzira na poteze koje vuče, jeste Silvio Berluskoni, italijanski premijer i medijski magnat. Razlog je jednostavan - on u velikoj meri kreira to javno mjenje. Berluskonijevi partneri u vladi su postfašisti iz Nacionalnog saveza i antiimigrantski orijentisana Liga za sever.
Ako je u većini zemalja EU na vlasti desnica, postavlja se pitanje kako bi to moglo da se odrazi na politiku Brisela i da li bi ideje poput strožeg odnosa prema imigrantima mogle da postanu evropska tekovina? Profesor Jovan Teokarević smatra da se u samoj politici EU još ne vidi zaokret ka desnici. On tvrdi da „EU kao socijaldemokratska tvorevina, zasnovana na principu solidarnosti za razliku od tržišnih privreda članica, kao takva ne može da isprati zaokret nadesno". „EU će uvek da pomaže siromašnima zbog mehanizama koji su ugrađeni u njene temelje. Tako da i kada desničarske vlade 'vode’ Uniju, ona sama ne može da postane desničarska", zaključuje Teokarević.
Ko vlada Evropom
Austrija - Velika koalicija desnog i levog centra
Belgija - Flamansko-valonska koalicija desnog centra
Bugarska - Levi centar, socijalisti
Češka - Koalicija desnog centra, Građanska demokratska partija
Danska - Koalicija desnog centra, Liberalna partija
Estonija - Koalicija desnog centra, Reformska partija
Finska - Koalicija desnog centra
Francuska - Desni centar, Unija za narodni pokret
Grčka - Desni centar, Nova demokratija
Holandija - Velika koalicija desnice i levice
Irska - Centristička koalicija, Fijena Fojl (Vojnici Irske)
Italija - Koalicija desnog centra, Partija sloboda
Kipar - Levica, komunisti
Letonija - Koalicija desnog centra, Narodna partija
Litvanija - Koalicija levog centra, socijaldemokrate
Luksemburg - Velika koalicija desnog i levog centra
Mađarska - Levi centar, socijalisti
Malta - Desni centar, Nacionalistička partija
Nemačka - Velika koalicija desnog i levog centra
Poljska - Koalicija desnog centra, Građanska platforma
Portugal - Levi centar, socijalisti
Rumunija - Koalicija desnog centra, Nacionalno liberalna partija
Slovačka - Savez levice i ekstremne desnice, na čelu Socijaldemokratija
Slovenija - Koalicija desnog centra, Slovenačka demokratska partija
Španija - Vlada levog centra, socijalisti
Švedska - Vlada desni centar, Savez za Švedsku
Velika Britanija - Levica, laburisti
