Izvor: Politika, 28.Nov.2011, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko od borbi za medalje
Zaostatak naše atletike za evropskom i svetskom u 2011. nisu uspeli da nadomeste ni najuspešniji – Mihail Dudaš, Emir Bekrić i Dragana Tomašević
U predolimpijskoj 2007. godini naša atletika je imala samo četvoro atletičara među 30 najboljih u svojim disciplinama u Evropi, a ove godine, takođe predolimpijske, dvostruko više predstavnika u „top 30” na starom kontinentu.
U Pekingu 2008. naša atletika je imala desetoro olimpijaca i ni jedno finale (najbolji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plasmani 13. mesta Topićeve i Tomaševićeve), a već sada za Igre u Londonu iduće godine ostvarene su četiri A i sedam B normi...
Budući da je celo proleće rezervisano za ispunjenje normi može se očekivati da broj olimpijaca bude znatno veći nego u Pekingu, ali pogrešno bi bilo zaključiti da je kvalitet naše atletika značajnije porastao.
Atletika je individualan sport, a atletika u Srbiji poslednjih petnaestak godina je „individualnija nego bilo gde u svetu”. Njenu snagu i dalje čini šačica pojedinaca koja uspeva da ostvari rezultate međunarodne vrednosti i da ih održava manji ili veći period. U većini disciplina, nažalost, ne samo da daleko zaostajemo za Evropom i svetom već nemamo ni dovoljno takmičara da se popune sve staze na domaćim takmičenjima, a ima ih samo osam. Uz to, takmičari koji čine perjanice u svojim disciplinama gotovo da nemaju iole ozbiljnije rivale. U ovom trenutku izuzetak su desetoboj (Dudaš i Šarčević), kugla (Kolašinac i Jotanović) i hodanja na 20 i 50 km (Predrag i Nenad Filipović i Vladimir Savanović) u muškoj konkurenciji, a u ženskoj ne može da se izdvoji ni jedna disciplina u kojoj najbolja atletičarka ima rezultat vredan u međunarodnim okvirima i neku „opasnu” rivalku.
Uteha, našim atletskim radnicima a pre svega trenerima, ne može da bude ni to što u 2011. ni Slovenija ni Hrvatska nemaju više takmičara u 30 najboljih u Evropi. Tačnije, imaju ih jednako kao Srbija po osam – Slovenija dvojicu atletičara i šest atletičarki, a Hrvatska trojicu atletičara i pet atletičarki.
Ove godine, ipak, na Svetskom prvenstvu (Daegu) sa četiri plasmana u finala reprezentativci Srbije načinili su pomak napred u odnosu na prethodne šampionate sveta, a njihov učinak mogao je da bude znatno bolji da povrede nisu potpuno eliminisale nekolicinu sa velike scene, a neke sprečile da baš u Daeguu pokažu najviše.
U takvoj situaciji rezultatski najuspešniji u minuloj sezoni bili su predvodnici mladih snaga Mihail Dudaš i Emir Bekrić i iskusna Dragana Tomašević.
Dudaš (22 godine) je državnim rekordom u desetoboju izborio šesto mesto na Svetskom prvenstvu, ujedno i sedmo na evropskoj i 12 na svetskoj rang listi.
Sedmi u Evropi je i 20-godišnji Bekrić na 400 m sa preponama, takođe zahvaljujući državnom rekordu, a za to što je tek 37. u svetu razlog se krije u velikoj popularnosti ove discipline u SAD. Čak devetorica Amerikanaca su bili brži od njega, ali sva devetorica su i stariji od njega.
Tomaševićeva je najstandardnija, računajući i atletičare i atletičarke. Svake godine od 2007. bila je među 30 najboljih bacačica diska Evrope. Najbolji plasman bilo joj je 6. mesto 2010, a najslabiji 16. mesto 2007. Ove sezone je 12. u Evropi i 21. u svetu.
U top 30 na Starom kontinentu su bacači kugle Asmir Kolašinac (16. u Evropi i 27. na svetu) i Milan Jotanović (22. u Evropi i 34. na svetu), kao i hodač na 50 km Nenad Filipović (29. u Evropi i 62. na svetu).
U ženskoj konkurenciji to su, pored Tomaševićeve, Ivana Španović (26. u Evropi i 35. na svetu) u skoku udalj i Biljana Topić (27. u Evropi i 44. na svetu) u troskoku, a njih dve su imale nekompletne sezone zbog povreda. Zbog povrede na top listama nema desetobojca Igora Šarčevića, Gorana Nave i Olivere Jevtić, koji su prošle godine bili među 30 najuspešnijih u Evropi, a Tatjana Jelača, koja je u par godine promenila više trenera i od naših vodećih fudbalskih klubova, posle dve godine ispala je sa liste 30 najuspešnijih, jer joj hitac kopljem od 59,61 m iz Sokoca, koji ju je odveo na Svetsko prvenstvo, ipak nije priznat.
Gledajući pet poslednjih godina rezultatski najuspešnija bila je 2009. kada je u top 30 Evropljana bilo 11 naših atletičara, a Olivera Jevtić u dve discipline.
U idućoj olimpijskoj godini taj bilans bi mogao da bude nadmašen jer se može očekivati da Tatjana Jelača, Marina Munćan, možda i juniorska prvakinja Evrope na 1.500 i 3.000 metara Amela Terzić, ispune olimpijske norme, zatim Igor Šarčević, Goran Nava i, svakako, Dragutin Topić koji je odlučio da ispuni uslov za odlazak u London...
Na mnogo snažnije prisustvo naše atletike u Evropi i svetu čekaćemo još dosta vremena. Poslednjih godina počela je da se popravlja naša atletska infrastruktura, ali biće potrebno još dosta ulaganja da se po „sredstvima za rad” približimo ostatku Evrope, pogotovo kad su u pitanju zimski treninzi i takmičenja. Stasavanje atletičara međunarodne vrednosti je dugogodišnji proces, ali to važi i za atletske stručnjake. Danas našoj atletici nedostaju i jedni i drugi, a glavni razlog je nizak rejting trenerskog posla u atletici Srbije. Profesionalni treneri su postali retkost, jer klubovi ne mogu da im daju plate (uglavnom rade kao kondicioni treneri u sportskim igrama), čak ni pristojne honorare, a do vrhunskih rezultata se ne stiže voloneterskim radom.
Ž. B.
objavljeno: 28.11.2011
