Izvor: Politika, 10.Jun.2012, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li je na redu Velika evropska depresija?

BRISEL/LONDON/BERLIN – Posle priznanje vlade Španije da ni ta zemlja neće moći da reguliše vlastitu finansijsku krizu bez obilne spoljne ne mali broj analitičara se pita da li bi uskoro mogla da nastupi Velika evropska depresija, sa razornim posledicama za čitavu globalnu ekonomiju.

Dve uticajne međunarodne agencije za kreditni rejting , Standard i Purs i Mudis, već su najavile da će smanjiti svoju ocenu privreda Sjedinjenih Američkih Država I Nemačke koje mnogi smatraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „pravim lokomotivama globalne ekonomije”.

Agencija Standard i Purs je tako saopštila da bi dugoročni kreditni rejting SAD, koji je sada na maksimalnom nivou od tri AAA, mogao biti snižen u periodu do 2014. godine, dok eksperti Mudisa ukazuju da najviši rejting može izgubiti i Nemačka, u slučaju da Grčka izađe iz evrozone.

Privreda SAD je najveća u svetu, a Nemačke je četvrta.

Prema analitičarima, na koje se poziva francuska novinska agencija AFP, dalje zaoštravanje evropske dužničke krize, zbog nemogućnosti velikih kontinentalnih banaka da se izbore sa gubicima nastalim usled nevraćenih kredita, je „okidač” koji bi direktno i verovatno u relativno kratkom vremenskom periodu mogao Evropu da gurne u tešku privrednu krizu.

Osnovni razlog naglog porasta pesimizma, u pogledu daljeg razvoja evropske finansijske krize, leži u predbankrotnom stanju ne samo Grčke već i Španije.

Ukoliko te dve zemlje proglase nemogućnost dalje otplate svojih dugova tada će, verovatno, uslediti sniženje kreditnog rejtinga većine drugih članica evrozone i dodatno biti pogoršana ekonomska klima na celom Starom kontinentu, ističu eksperti u londonskom Sitiju, svetskom finansijskom središtu.

Izlazak Grčke iz evrozone, što ne treba isključiti ukoliko u toj zemlji, na ponovljenim parlamentarnim izborima 17. juna, pobede snage ekstremne levice, imao bi efekat „razorne bombe” za sve koji su ranije uložili svoja sredstva u grčke vrednosne hartije, upozoravaju analitičari Mudisa.

Odustajanje vlade u Atini od daljeg članstva u monetarnoj uniji koja sada obuhvata 17 članica Evropske unije (EU) „ugrozio bi i dalje postojanje evra”, a Mudis je već najavio da će, bez obzira na dalje ponašanje Grčke, preispitati ranije dodeljeni najviši rejting koji sada ima šest članica evrozone.

Reč je o Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Finskoj, Holandiji i Luksemburgu.

Tržište dugova brzo reaguje na promenu situacije, upozoravaju evropski bankari, uz napomenu da je zbog „slučaja Španije”, „faktor straha sada znatno uvećan”.

Investitori istovremeno predviđaju da bi u slučaju izlaska Grčke iz evrozone to isto mogle da urade još tri ugrožene članice „evrolenda” - Španija, Portugalija i Italija, što bi na kraju rezultiralo depresijom u celoj Evropi.

Preteći bankrot Grčke, a sada i Španije, „zatekao” je EU u veoma „nezgodnom” razdoblju, kažu analitičari u Frankfurtu, sedištu Evropske centralne banke (ECB).

ECB, nadležna za realizaciju monetarne politike evrozone, je krajem minule i početkom ove godine već „ulila” u oslabljeni sistem regionalnih banaka više od hiljadu milijardi evra.

Evropski finansijski stručnjaci smatraju da će se tekuća finansijska kriza u Evropi sada najviše ispoljiti u vidu „bekstva depozita”.

Novac štediša u grčkim bankama je u periodu krize smanjen za trećinu, a ukoliko zvanična Atina ponovo uvede drahmu umesto evra, gubici ulagača će biti veliki i neminovni, pre svega zbog izvesne devalvacije drahme.

U slučaju takvog scenarija treba očekivati masovno zatvaranje depozita i krah štednje u Grčkoj, a negativne posledice će, svakako, pretrpeti i druge evropske zemlje i njihove banke.

Predviđa se da bi, između ostalog, banke Španije i Italije prestale da finansiraju vladine troškove.

Do sada su te bankarske organizacije većinu raspoloživih sredstava upotrebljavale da kupuju državne obveznice, koristeći se jeftinijim kreditima dobijenim od ECB.

Ukoliko, na primer, Grčka, a potom i tri pomenute članice evrozone izađu iz zajedničkog monetarnog bloka, „presušiće” sredstva za otkup državnih hartija od vrednosti, ali će istovremeno doći u pitanje i uredno servisiranje privatnih kredita, usled opšte finansijske krize i mogućeg haosa.

Iako su proteklog i početkom ovog meseca najviši evropski zvaničnici, uključujući i nemačku kancelarku Angelu Merkel, više puta ponavljali da izlazak Grčke i drugih ugroženih članica iz evrozone uopšte nije na dnevnom redu, treba obratiti i pažnju na svežu izjavu šefa Centralne banke Irske Patrika Honhana.

Honhan je kazao kako „izlazak Grčke iz evrozone nije predviđen u zakonodavstvu i sporazumima (EU), ali se stvari koje nisu predviđene sporazumima nekada događaju. To će biti bolno, ali ne i smrtonosno za EU”, zaključio je irski centralni bankar.

Oprezniji analitičari podsećaju da je cela evrozona ove godine suočena sa nultim privrednim rastom i da je u 2013. verovatno očekuju dodatna iskušenja koja će prerasti u krajnje dramatičnu krizu ukoliko se „crni” scenario o raspadu evrozone ostvari.

Tanjug

objavljeno: 10.06.2012.

Nastavak na Politika...

Studio B: Da li je na redu Velika evropska depresija?