Izvor: Vostok.rs, 25.Dec.2014, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će „drumovi poželeti Nikolu i Milicu, ali Nikole i Milice nigde biti neće“?
25.12.2014. -
Ako se London, kao najveći grad u EU, može uzeti kao primer procesa koji se odvijaju unutar njenih granica, onda bi se ti procesi mogli opisati kao tragična depopulacija starosedelačkih naroda, i to uglavnom kao posledica niskog pozicioniranja natalitetskog problema u moru drugih problema materijalne prirode. Naime, barem kada je reč o zapadnoj Evropi, ozbiljno je narušena ravnoteža između želje za komfornim životom i želje za biološkom reprodukcijom, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << korist ovog prvog, što logično otvara prostor pitanju – kako će se to odraziti na Srbiju, koja putuje u tom istom smeru?
Dakle, kako kažu najnoviji statistički podaci, koje je objavila tamošnja kompanija „Bejbi centar“, koja se bavi upravo takvom vrstom istraživanja, tokom 2014. godine u Londonu i u čitavoj Velikoj Britaniji je najviše muških beba dobilo ime Muhamed, što naravno samo po sebi nema baš nikakvu negativnu konotaciju, i one, žive i zdrave bile, nisu ono što taj podatak čini tako senzacionalnim, već ga takvim čini pitanje – zašto se nezaustavljivo smanjuje broj starosedelačkog stanovništva u Evropi?
Inače, kao dopuna navedenog podatka, bilo bi zanimljivo navesti činjenicu na koju je prošle godine obratio pažnju Bi-Bi-Si, da je broj takozvanih „belih“ Britanaca u prestonici toliko opao, da oni sada po prvi put u istoriji čine manjinu u Londonu, što se ne objašnjava samo njihovim iseljavanjem u druge delove zemlje gde nema velegradske gužve, već je to u velikoj meri očigledan rezultat niskog prirodnog priraštaja Britanaca evropskog porekla.
I bez obzira što mnogi širom Evrope u takvim procesima vide teoriju zavere, kao na primer grčki mitropolit Kalavritski Amvrosije, koji je nedavno izjavio da je „Grčka bespogovorno predata stranim osvajačima“, te da „spoljne sile javno ili tajno upravljaju nesrećnom zemljom“, zbog čega po mišljenju istog mitropolita „gubimo hrišćansku Grčku“, ipak će biti da je problem u nečemu drugom, to jest u nedostatku istinske volje da se povećanje stope rađanja širom Starog kontinenta postavi u fokus javne pažnje, kao što je to na primer nedvosmisleno učinjeno u Rusiji i dovelo do vidljivih pozitivnih promena.
Imajući u vidu da je reč o problemu koji u sličnoj meri postoji takoreći u svim zemljama Evropske unije, te da nema naznaka da će taj opštevažeći trend u budućnosti da se preokrene ili barem značajnije uspori, onda je umesno da u toj sredini odmah zamislimo i Srbiju, u kojoj je samo između dva poslednja popisa, broj stanovnika smanjen za otprilike jedan grad veličine Novog Sada, odnosno za preko 300.000 ljudi, pri čemu je broj Srba u Srbiji po toj istoj zvaničnoj statistici pao ispod cifre od šest miliona. Sve to navodi na zaključak da će pogotovo u okviru Evropske unije, čak i bez obzira na stepen ostvarenog materijalnog blagostanja, želja za potomstvom po svoj prilici izgubiti bitku sa filozofijom egoizma i potrošnje. Stoga, nije teško pretpostaviti situaciju u kojoj će možda i u Beogradu, baš kao sada u Londonu, najčešće davana imena novorođenoj deci biti bitno drugačija nego do sada. I pri tom neće biti ništa loše ako se zaista pojave ta nova imena koja će biti jednako lepa, već u tome što će verovatno ostati malo Srba, a sa njima i tradicionalnih imena, kao posledica nepostavljanja nataliteta u sam vrh nacionalnih prioriteta. Odnosno, u skladu sa starom izrekom, moglo bi se desiti da na kraju evropskog puta i u Srbiji „drumovi požele Nikola i Milica, ali Nikola i Milica nigde biti neće“.
Ratko Paić,
Izvor: Glas Rusije, foto: Fotolia.com/astrosystem
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
